Lukićevljani ne mogu da se požale kako osim obrade zemlje nemaju i druge izvora prihoda. Nedavno je ovde podignut savremeni pogon za proizvodnju alkohola i farma goveda „Vineks”, a tu su i silos MK korporacije, zemljoradnička zadruga „Veljko Lukić Kurjak”, niz firmi iz agrarnog biznisa, kao i pogoni koje su pokrenuli lokalni mlađi preduzetnici.
Osim klasičnih agrarnih kultura, u poslednjih desetak godina ovde se gaji i jabuka, šljiva, trešnja, kajsija. Atar, od nekih 1.400 hektara, „leži” na visokokvalitetnom zemljištu prve i druge klase.
Van poljoprivrede zaposlenje ima najmanje 250 Lukićevljana. Samo u „Drekslmajeru” ih je oko 60, a dosta meštana radi u „Mekaplastu”, „Pompei”, „Šinvozu”, zdravstvu, javnim službama i MUP-u. U pogonu „Vineksa” zaposleno je 30 radnika.
O aktuelnostima u Lukićevu govore predsednik Saveta Mesne zajednice Marko Dupljanović, preduzetnik, vlasnik i direktor firme za obradu plastičnih masa „Hibernian” i sekretarka MZ Sanja Lukić.
– Na papiru Lukićevo ima oko 1.800 stanovnika, a u selu ih živi najviše 1.300. Ljudi odlaze, ne iz razloga siromaštva, nego zbog toga što su zaposlenje našli u okolnim gradovima, pa i van zemlje. Ima dosta uspešnih ljudi čiji je posao u agraru ovde u Lukićevu i okolnim mestima gde uzimaju zemlju u zakup, a ipak žive u Zrenjaninu gde školuju decu – kažu Marko Dupljanović i Sanja Lukić.
Odliv stanovništva, a i komplikovana procedura usvajanja samodoprinosa, uslovili su da se ovo pitanje za sada ne stavlja na dnevni red.
– Sredstva koja dobijemo od lokalne samouprave utrošili smo ove godine na izgradnju betonske staze na seoskom groblju i popravke uličnog osvetljenja. Prethodne godine je popravljena zgrada u kojoj su kancelarije Mesne zajednice i društvene organizacije. U Birčaninovoj, najdužoj ulici u selu, naredne godine biće popravljen kolovoz, a novi asfaltni zastor ovde svi nestrpljivo očekuju, jer je put odista u lošem stanju – kažu naši sagovornici.
Od pitanja koja su rešena aktivnošću članova nedavno izabranog Saveta Mesne zajednice vredi pomenuti povećan broj polazaka autobusa prema Zrenjaninu. Polasci su učestaliji nakon predaje peticije gradonačelniku. Već godinu i po dana prošlo je otkako je, nabavkom ruskih dizel vozova, oživeo železnički saobraćaj prema Beogradu i Zrenjaninu. Učenici medicinske, mašinske i hemijske škole putuju do Zrenjanina gotovo isključivo železnicom.
PUT DO „ŠINVOZA” MNOGO BI ZNAČIO U Lukićevu odavno razmišljaju o povezivanju sa Zrenjaninom asfaltiranjem atarskog puta koji „izbija” kod hala „Šinvoza” i „Radijatora”. – Izgradnja ne bi bila skupa, a do sela se ne bi moralo frekventnim putem ka Beogradu – kažu Lukićeva i Dupljanović. Kada je reč o saobraćaju sagovornici ne propuštaju da podsete Železnicu da bolje održava pružne prelaze, gde je previše rastinja, a gradske vlasti i putarska preduzeća da su vetrozaštitni pojasevi na putu ka Beogradu odnosno Zrenjaninu nedovoljni.
BIOELEKTRANA Vest koja „greje srca” ljudi u Lukićevu je da će ovde uskoro početi gradnja bioelektrane snage dva megavata. U njoj će se koristiti ostaci iz pogona za proizvodnju etil alkohola pa će, nema sumnje, biti otklonjen smrad koji se pojavljuje s vremena na vreme, a za koji u Lukićevu okrivljuju pomenuti pogon „Vineksa”.
