Magarac, štap i šargarepa (tj. voda)

Piše: Milena Bečejac

Bio je prošlog petka protest za vodu ispred gradske kuće. Poređane su boce pune žute vode, baš, baš žute, u dva špalira… Da se vidi, da se zna kakvu vodu ima grad. Ali, istog tog dana, objavljeno je saopštenje iz „Sinerteka”, koje bi trebalo da nam da novu nadu da će, biće, ne znam više šta, ali opet neko puštanje u probni rad postrojenja za prečišćavanje vode, kako sam razumela, u što skorije vreme, tek da nas opet zabuni.
– U fazi probnog rada utvrđivaće se i podešavati svi parametri potrebni za ispravan rad fabrike. Nakon isteka perioda probnog rada, pod uslovom da fabrika ispunjava parametre, realizovaće se kupoprodaja pod uslovima koje u toku probnog rada dogovore investitor i kupac – navodi se u saopštenju konzorcijuma, preneli su mediji.
Ja se uvek kao nešto obradujem, ali sada sama sebi ličim na magarca (magaricu) koja ide za šargarepom na dugačkom štapu. Da, imam utisak da nam tom šargarepom, tj. obećanjima za vodu, nadležni mašu ispred naših žednih usta. Tu je, a opet daleko, i posle skoro deceniju i po. To bi, otprilike, značilo da se ne nadamo previše jer već kao da je sve viđeno.
Jer, vreme brzo prolazi, a mi stojimo, tj. pijemo žutu, nezdravu vodu zabranjenu za piće. Za to vreme, rasle su i porasle neke nove generacije Zrenjaninaca. Njima je sasvim normalno da piju flaširanu vodu. I kada pogledate nekoga ko je rođen pre 14 godina – česmi u stanu i kući, u školi, prilazi samo kada treba da opere ruke. Bojim se da, dok se sve te teškoće sa zdravom vodom ne reše, ti novi naraštaji postanu „veliki”…
Izračunato je i koliko građani mesečno izdvajaju za kupovinu flaširane vode. Ali, to je skupa varijanta, pa kada idem na Bagljaš, ili prolazim kroz Klek, viđam i svoje komšije kako tankuju vodu sa eko česme, pa je nose kućama. Bilo je jedno vreme kada su vam nudili da donesu zdravu vodu sa, mislim Fruške gore…
Uostalom, bilo kad bilo, kad dobijemo zdravu i zdravo belu vodu, možda i mi od nje razvijemo biznis…

FacebookTwitter