Vizuelizacija izgleda starih vetrenjača, suvača i vodenica
Učenici srednje Elektrotehničke i građevinske škole „Nikola Tesla” izradili su pet maketa kao deo izložbe višeg kustosa u Narodnom muzeju Dušana Marinkovića, koja nosi naziv „Mlinovi na području srednjeg Banata od praistorije do 1941”. Izložba će biti otvorena u petak, 9. marta u Salonu Narodnog muzeja u Zrenjaninu.
Makete su započeli prošle godine đaci trećeg osam razreda, smera arhitektonski tehničar, u sklopu predmeta maketarstvo koji je redovan predmet u trećoj godini, a projekat su završili ovogodišnji trećaci. Rađene su pod mentorstvom profesora i diplomiranih arhitekata Dejana Rusovca, Nenada Grozdanova i Dubravke Rajnović.
Da maketa vetrenjače pokrene svoja krila pomogli su profesor Slobodan Miškeljin, elektroinženjer i njegov učenik Kristijan Puja, elektrotehničar.
– Makete obuhvataju objekte sa teritorije Banata ali i objekte koji se ne mogu naći na ovim prostorima. To su vetrenjača, suvača, vodenica na vodi, i vodenica na suvom. Peti objekat je široj javnosti manje poznat ali je zato i najinteresantniji, a to je paneoma – praistorijska vetrenjača. Paneome postoje i danas na teritorijama Irana u kamenito – pustinjskim predelima. Pustinjske vetrenjače ili paneome su nesvakidašnji primer arhitektonike, specifične su i karakteristične za azijsko podneblje. Oko ove makete smo se najviše brinuli, kako ćemo je završiti, uzevši u obzir da nismo imali adekvatnu dokumentaciju – priča Dejan Rusovac, diplomirani arhitekta i jedan od profesora koji predaje maketarstvo u ovoj školi.
Kako su učenici prihvatili ovaj zadatak, i marljivo radili na njemu pune dve nedelje, rekao nam je Nenad Grozdanov, takođe diplomirani arhitekta i profesor.
– Učenici su bili izuzetno zainteresovani i maketarstvo im je uvek zanimljiv predmet jer ne spada u klasična, „eks katedra” predavanja. Bili su na početku malo skeptični, ali je na kraju sve ispalo kako valja i makete su urađene prema zamisli kustosa Marinkovića- navodi Grozdanov.
Povodom izložbe koja će biti otvorena u muzeju, razgovarali smo i sa autorom Dušanom Marinkovićem, koji nam je izneo svoje utiske.
– Vrlo sam zadovoljan saradnjom koju je Muzej ostvario sa Školom „Nikola Tesla”. Napominjem da ove makete nisu radili profesionalni maketari, već učenici, tako da je svaka greška opravdana. Ideja i jeste bila da trodimenzionalnim maketama prikažem formu mlinova jer tekst, fotografija i crtež ne mogu da prenesu taj osećaj o veličini, obliku i terenu na kojem su se ovi objekti nalazili. Makete su gotove i one će dati jasniju sliku kako su objekti izgledali – kaže Marinković. M. Malbaški
