Maturanti najveće Osnovne škole u gradu, „Petar Petrović Njegoš”, održali su matursku svečanost u Kristalnoj dvorani. Uz zvuke Vangelisovog „Osvajanja raja”, počeo je defile 156 učenika osmog razreda. Sa njima i odeljenske starešine – Olga Nećakov, Tanja Berberski, Predrag Kandić, Olivera Ljujić, Miodrag Kovačević i Đorđe Minja, pozdrav roditeljima, svim nastavnicima, svečani program… Maturante je pozdravio direktor Škole Miroslav Brnjoš. Učenica generacije je Elena Tešić, a sportistkinja generacije Ivana Šovš. Nagrađeni su nosioci diplome „Vuk Karadžić” – 28 i najsupešniji na takmičenjima – 82.
Posle dodele priznanja, maturanti svih odeljenja su se predstavili recitalom, muzikom, pesmama – „Moji su drugovi”, „Maturska”, „A sad adio”, „Stigao je dan” …
Proslava je nastavljena u zgradi Škole.
MIROSLAV BRNjOŠ, DIREKTOR ŠKOLE
Život je kao veliki komad mermera, a vi ste vajari
Ovo je trenutak kada emocije nadjačaju sve pisane govore, trenutak na koji smo svi čekali osam godina. Od prvog pisanog slova, sada smo stigli do vrha zaokruživši prvi deo vašeg obrazovanja. Mnogo toga smo vas naučili, ali i onom najvažnijem u životu – strpljenju, ljubavi, poštenju..
Mikelanđelo je rekao „Video sa anđela zarobljenog u mermeru i i klesao sam kamen sve dok ga nisam oslobodio. Dragi učenici, život je kao veliki komad mermer, a vi ste vajari. Um, volja i veština vajara odlučiće o obliku mermera – vaš um, vaša volja i vaša veština pomoći će vam da oblikujete sopstveni život.
Siguran sam da ćemo na vas biti ponosni i da ćete proneti ime naše Škole kao i mnoge generacije pre vas…
Naučili ste mnogo, o čemu govore vaši uspesi. Malo je vremena da se nabroji sve šta su đaci ove generacije postigli za osam godina. Mnogo nagrada, pohvala, medalja. Mnogo je uspešnih…
PISMO RODITELjA
Dvorište jednog detinjstva
Roditelji maturanata napisali su pesmu posvećenu deci i nastavnicima. Između ostalog, i stih: i ostaće fotografije/i ispisane korice udžbenika/ i rođendanski pokloni/ i ožiljci od padova od nespretnih vožnji/i ostaće neke poruke na društvenim mrežama/i ostaće još po neka uspomena na koje ćemo se podsećati pri slučajnim susretima/ kao pečati jednog lepog poglavlja knjige o odrastanju….
… Ipak ćete prolaziti ulicom svog detinjstva/ ulicom u kojoj je jedno veliko dvorište/… i iz tog dvorišta će se uvek čuti graja, zvižduk, pesma, usklici …
