Maturski neizdrž

Piše: Ljiljana Bailović

Sećate li se svoje maturske svečanosti? Ja sam svoju, zapravo, upamtila po raskrvavljenim žuljevima, bio je to danak obući „u trendu”. A i tada su se (modni talasi se ciklično vraćaju) nosile visoke platforme i štikletine. Izabrala sam teget sandale, uz teget haljinu. Obula sam ih tada, i nikad više, dugo su se povlačile po ormanu, dok ih mama nije bacila. Ali, danas su devojke veštije, jer vidim da se, u paru sa vrtoglavim štiklama, nabavljaju i baletanke u istoj boji: štikle za slikanje i prvi ples, a posle se preizuješ u baletanke za ludu noć…
Uzalud je deliti savete kako je suvišna sva ta glamurozna balska oprema, da je mnogo važnije raspoloženje koje ćeš sa sobom poneti, za lepe uspomene dragocenije je generacijsko drugarstvo od novca koji će se neminovno potrošiti (a ko nema?). Uzalud je, ne lepi se. Ta junska noć i obimne pripreme za nju su, takoreći, glavna tema u svim porodicama koje imaju decu na kraju srednje škole. I troškovi, takođe. Ako je tačno da se za maturu troši onoliko koliko se nabraja po šarenim novinama koje se bave odevnim kreacijama, frizurama, nadogradnjom noktiju i preporukama profi kozmetičara i šminkera – ja onda mogu samo da zaključim da tu svečanost svom potomstvu može da priušti manje od 10 odsto roditelja. Zato i mislim da su (slava razumu) toliki maturski budžeti, uglavnom, samo za priču… Nude li se bankarski krediti za proslavu mature?
Juni je ionako nervozan mesec: završava se škola, peglaju se ocene, na vidiku su prijemni ispiti, završava se đačko doba, a počinje odrasla neizvesnost. I sve je to stresno. Plus troškovi, plus imperativ „proslaviti da se pamti”. Ali opet, ne razumem sav onaj džumbus koji će uslediti za koji dan po školskim dvorištima i gradskim ulicama. Ajde muzika i cika mladosti kad je uhvati neizdrž. Ali raskalašnost, pijanstvo, razbijanje – NE!

FacebookTwitter