MEMORIJAL „RADU FLORA”, PO 26. PUT U ZRENJANINU: Veliki naučnik nije slučajno izabrao naš grad za mesto gde će živeti

Memorijal „Radu Flora”, koji neguje uspomenu na najznačajnijeg rumunskog intelektualca u našoj zemlji, održan je juče u Zrenjaninu po 26. put. Ovog puta organizator Društvo za rumunski jezik Novi Sad, na čelu sa predsednikom Lučijanom Marina, okupio je šezdesetak naučnih i javnih radnika iz naše zemlje, Rumunije, Italije i Kanade.

MEMORIJAL RADU FLORA PUBLIKA

Uz profesora Marinu skupom je predsedavao sin profesora Flore – akademski slikar mr Viorel Flora. Skup je pozdravio i ministar, savetnik u ambasadi Republike Rumunije u Beogradu Flavius Kozmin Halčesku.
– Jedan od velikih ljudi koji su naš grad odabrali za mesto gde će živeti i raditi je profesor doktor Radu Flora, na šta možemo svi da budemo ponosni. Pored ostalog, kao lokalna samouprava pomogli smo štamapanje i četvrte knjige – monografije „Memorjal Radu Flora”, jer se radi o čoveku svetske reputacije, osnivaču katedri za rumunski jezik i književnost u Beogradu i Novom Sadu – rekao je na otvaranju Memorijala zamenik gradonačelnika Zrenjanina Saša Santovac.
Od niza zanimljivih izlaganja izdvajamo obiman osvrt na saradnju sa profesorom Florom, njegovog kolege još iz studentskih dana, profesora dr Virđila Vintileskua.
Monografija posvećena Memorijalu sadrži 269 radova. Obuhvaćen je širok spektar tema vezanih za pegadoški, lingvistički i literarni rad profesora Flore i njegove aktivnosti na jačanju rumunsko-srpskih veza. Izdavači Monografije su Društvo za rumunski jezik Novi Sad i Udruženje Rumuna „Bega“ Zrenjanin, uz pomoć grada Zrenjanina i Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine u Srbiji.
U Monografiji su, između ostalih, i radovi posvećeni Vasku Popi – vršnjaku i kolegi profesora Flore, Adamu Puslojiću i Ileani Ursu – Nenadić, koji su stvarali na oba jezika.
Dati su i zanimljivi podaci o političkim vezama južnoslovenskih i rumunskog naroda. Neki od njih su da su Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca i proširena Kraljevina Rumunija proglašene istog dana – 1. decembra 1918. godine. Takođe, supruga jugoslovenskog suverena, kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića bila je rumunska princeza Marija.
Profesor Flora autor je 90 knjiga, 23 udžbenika i više stotina naučnih radova. O njegovom radu pisano je u 15 leksikona i enciklopedija; između ostalog i u enciklopediji „Britanika”.
Na bistu profesora Flore u Aleji velikana u Karađorđevom parku vence su položili predstavnici Društva za rumunski jezik Grada Zrenjanina, ambasade Rumunije i profesorovog rodnog mesta Banatskog Novog Sela.


M. S-n.

Memorijal rumunski diplomata

FacebookTwitter