MILICA JOCIĆ, SVESTRANA GIMNAZIJALKA, PRVAKINJA OLIMPIJADE RUSKOG JEZIKA

Razmišljam i sanjam na ruskom

Jedna od omiljenih istorijskih ličnosti sedamnaestogodišnje gimnazijalke Milice Jocić jeste Mihail Lomonosov – ruski naučnik koji se bavio fizikom, hemijom, istorijom, umetnošću, filologijom, minerologijom, optikom, osnivač Moskovskog državnog univerziteta. Osobe koje su stručne u više, potpuno različitih oblasti, odnosno ljudi širokog znanja i obrazovanja zovu se polimati – među koje se ubraja i Lomonosov.
Otuda i ne čudi što Milica izdvaja upravo ovog naučnika, budući da se njena interesovanja kreću od izučavanja ruskog, latinskog i francuskog jezika, preko medicine, slikanja, fotografije, književnosti. Milica je učenica trećeg razreda prirodnog smera Zrenjaninske gimnazije, a nedavno se vratila iz Moskve sa Međunarodne olimpijade ruskog jezika, na kojoj je proglašena za apsolutnu pobednicu, dobivši kao nagradu stipendiju za studije u Rusiji.

TAKMIČENJE SA UŽIVANJEM
Ovo međunarodno takmičenje je trajalo nedelju dana, a sastojalo se iz više segmenata, u kojima su testirani znanje jezika, ali i poznavanje ruske kulture.
– U prvom delu smo gledali kratak video snimak o kojem smo potom pisali esej. Za drugi deo kažu da je najteži, međutim meni je bio najzanimljiviji – poznavanje ruskih običaja, kulture, istorije, geografije. Prvo smo izvlačili temu, a ja sam dobila da pričam o ruskim naučnicima. Govorila sam, između ostalog, o lekaru Pirogovu koji je prvi počeo da upotrebljava gips i anesteziju, o Sergeju Koroljovu koji je konstruisao kosmičku letelicu, o Pavlovu koji je dobio Nobelovu nagradu kao fiziolog, a posle i o svom omiljenom ruskom naučniku Mihailu Lomonosovu, koji je osnivač prvog ruskog univerziteta i koji se bavio i društvenim i prirodnim naukama. Drugi deo je bio projekat koji smo radili kod kuće. Ja sam odabrala da predstavim planine Rusije. Oba moja izlaganja bila su propraćena stihovima poznatih ruskih pesnika, najviše Puškina i Ljermontova, pošto jako volim rusku poeziju – priča Milica. – Na kraju su me članovi žirija pitali da li sam bila u Sankt Peterburgu i da li bih volela da odem, što sam ja propratila Puškinovim stihovima iz njegove poeme o Sankt Peterburgu i to im se veoma dopalo. Ja sam zaista uživala u svemu tome i nisam doživljavala to kao takmičenje.
Međunarodna olimpijada u Moskvi bila je prilika da se susretnu najbolji učenici iz 30 zemalja sveta koji uče ruski jezik, a Milica ističe da je bilo vremena i za druženje.
– Najviše vremena sam provodila sa Beloruskinjama, sa kojima sam ostala u kontaktu, baš je jednoj od njih pre neki dan bio rođendan, pa smo se čule. Drago mi je što sam mogla da aktivno učestvujem u razgovoru sa njima, kao da je i meni ruski maternji. Kada smo se tek upoznale, rekle su mi da jako dobro pričam ali da malo imam akcenat, međutim posle nedelju dana kazale su da sam potpuno izgubila akcenat, što je meni bila jako velika pohvala – priča gimnazijalka.

DAH PROŠLOSTI
Učesnici su tokom trajanja Olimpijade imali organizovane ekskurzije u ruskoj prestonici. Milici je ovo bio drugi boravak u Moskvi, budući da je u oktobru bila sa nastavnicom Irinom Ubović i najboljim učenicima Zrenjaninske gimnazije koji uče ruski jezik. Ipak, kaže da se u Moskvi nikada ne može sve videti.
– Poslednjeg dana posetili smo dve ruske škole. Jedna od njih ima prozore sa pogledom na Hram Hrista Spasitelja, najveći pravoslavni hram na svetu. Takođe mi se sviđa to što neguju svoju istoriju. U sklopu obe škole imaju mali lični istorijski muzej sa dragocenim kolekcijama – kaže Milica.
Nakon glavnog grada, sledeća velika želja joj je da poseti i Sankt Peterburg.
– Petar Veliki, koji je osnovao ovaj grad, jeste moj omiljeni ruski vladar – na trenutak je zaćutala, pa je nastavila: – To je i nekadašnja ruska prestonica. Htela sam da kažem na ruskom: „stolica”, zato sam zastala. Još uvek mi je ruski u glavi – objašnjava ona uz smeh.
U Sankt Peterburgu bi, između ostalog, volela da obiđe muzej Ermitaž, Zimski dvorac, Crkvu spasa na krvi.
– Ona je sazidana po uzoru na Hram Vasilija Blaženog u Moskvi, tako da bih volela da ih uporedim. Hram je inače nastao na mestu na kojem je bio ubijen car Aleksandar Drugi i onda je narod sakupljao novac da se podigne hram. I Moskva i Sankt Peterburg su kao veliki muzeji, na svakom koraku se oseća dah prošlosti.
A ako bi mogla na trenutak da se vrati u jednu epohu iz ruske istorije, koja bi to bila?
– Bilo šta pre 20. veka! Možda baš u vreme kralja Petra Velikog jer tada počinje da se razvija ruska kultura, Sankt Peterburg postaje prestonica carstva, ili možda malo posle njega u doba carice Elizabete ili carice Katarine – razmišlja ona.

VIDIM SEBE U MOSKVI
Zahvaljujući nagradi, Milica je osvojila stipendiju za studije na bilo kom Moskovskom univerzitetu, ali za društvene nauke, tako da je sada, kako kaže, u velikoj dilemi.
– Privlači me i medicina, to je poziv kojim želim da se bavim. Međutim, vidim sebe jednog dana u Moskvi – kaže Milica.
Milica je tokom školovanja osvajala priznanja na republičkim takmičenjima iz srpskog i latinskog jezika, za koji se zainteresovala učeći izreke sa svojom majkom. Jedna od najdražih joj je: „Koliko jezika znaš, toliko ljudi vrediš” (Quot linguas calles, tot homines vales). Zato je prošle godine fakultativno krenula na časove francuskog jezika u školi, pored redovne nastave engleskog i ruskog. Osim toga, Milica se u slobodno vreme bavi slikanjem, a takođe volontira i u Crvenom krstu.

  • HVALA PROFESORKI
    – Nastavnici Irini Ubović sam najzahvalnija za ovaj uspeh. Ona mi je približila ruski, u osnovnoj školi sam ga volela kao zanimljiv predmet, a sada je on deo mog života, često razmišljam i sanjam na ruskom. Nastavnica Irina je divna i posvećena i svake godine organizuje veče ruske poezije – kaže Milica i dodaje da je zahvalna i direktoru gimnazije i svim nastavnicima, kao i Gradu Zrenjaninu koji je omogućio putovanje u Moskvu.
  • LIČNA BIBLIOTEKA
    Milica je počela da čita rusku literaturu prevedenu na srpski, ali sada uveliko čita u originalu. Kada god ima priliku, kupuje knjige na ruskom, a često ih dobije i na poklon.
    – „Kapetanovu kći” sam kupila kada sam bila u Rusiji, na Sajmu knjiga sam kupila „Idiota”, rođaci jedne drugarice su putovali u Rusiju, pa su mi doneli roman „Decu Arbata” Anatolija Ribakova. Takođe, za osvojeno mesto na republičkom takmičenju u osnovnoj školi od nastavnice ruskog sam dobila na poklon dve knjige na ruskom. Pošto me zanima slikarstvo, od profesorke Irine Ubović sam dobila jako lepu ilustrovanu knjigu o slikaru Ilji Rjepinu – priča ona o stvaranju sopstvene male biblioteke.

MILANA MARIČIĆ

1-1a

FacebookTwitter