MILICA JOVANOV, PREDSEDNICA ASOCIJACIJE ŽENA SREDNjOBANATSKOG OKRUGA

Žena na selu nije dovoljno poštovana

Žene ruralnog kraja nemaju neku značajniju podršku ni sa muške, ni sa ženske strane. Iako stanovništvo većih centara vuče poreklo sa sela, imamo sindrom „pokondirene tikve” i “Sime Gluvaća” – kaže Milica Jovanov
Žene srednjeg Banata aktivne su članice Asocijacije žena Srbije, od 1999. godine. Osnovni zadaci organizacije su socijalni, humanitarni rad i očuvanje tradicije. Broj aktivnih članica je, kako kaže predsednica Milica Jovanov, vrlo promenljiv i kreće se periodično preko sto, ali povremeno se svodi na nekoliko desetina.
– Stalni cilj jeste „buditi” žensku populaciju i uključititi ih u sveobuhvatne tokove života kako bi i one doprinele dobrobiti društva u celini, naravno prema svojim sposobnostima i mogućnostima. Osim uobičajenih aktivnosti, ove godine najznačajnije je pitanje položaja žene ruralnog kraja – kaže Milica Jovanov. – Naime, međunarodna zajednica je još pre dve decenija ustanovila 15. oktobar kao Dan žene ruralnog kraja, shvativši da su baš one u podređenom položaju. I tada su videli da se zapravo veliki potencijal za napredak društvene zajednice nalazi u ruralnoj oblasti.
Znamo da su žene ruralnog kraja prave majstorice u proizvodnji i pripremi zdrave hrane, nenadmašne u mešenju raznih kolača, štrudli, kifli, slavskog kolača i ostalih đakonija. Uverili smo da ih požtvovanost i spremnost da pomognu drugima. A, kakav je, zapravo, njihov položaj, kako one žive?
– Da. Analizom podataka dolazimo do zaključka da žene ruralnog kraja nisu daleko odmakle u poboljšanju svog položaja. U malom broju su uključene u različitim poljima delatnosti, od rada u lokalnim organima i organizacijama. Žene ruralnog kraja nemaju neku značajniju podršku ni sa muške, ni sa ženske strane. Iako stanovništvo većih centara vuče poreklo sa sela, imamo sindrom „pokondirene tikve” i “Sime Gluvaća”. Ovo je lično iskustvo. Supruga na selu, po veri i tradiciji, zna da je njeno mesto iza supruga. Naravno, ona decu sama stavlja ispred sebe. Uzimajući u obzira da zbog ekonomske situacije, a stambenog prostora ne manjka i zbog uštede, mladi na selu žive u zajednici uglavnom „sa njegovima”, jasno je kakav je položaj te mlade žene u porodici.
Uz sve ovo, šta se događa kada je žena koja živi na selu i ima sve uobičajene obaveze u kući i na imanju, istovremeno i zaposlena u nekoj firmi?
– Ako zaposlena žena na selu reši da proširi porodicu, uglavnom rađa dvoje ili čak troje dece i tada se posvećuje porodici. Ona konačno napušta posao jer na selu nema jaslica ni vrtića. Napuštanjem posla za interes porodice, ona postaje ekonomski zavisna i tu je njen kraj „dizanju” glave.
Kakva su saznanja o tome šta se dešava kada se zaposlena žena na poslu suoči sa, na primer, mobingom?
– Najčešće, u takvoj situaciji žena ne nalazi put do svojih prava i trpi ili daje sama otkaz. Da se nekim slučajem požali na seksualno uznemiravanje na poslu – odmah se kaže da je ona kriva – jer je sama dala povoda. U slučaju porodičnog nasilja, sve najčešće dugo ostaje tajna, jer je to,opet, „njena sramota”. Čak i porodica (otac, brat), savetuju joj ili da trpi – jer sama je birala muža – ili da ona „popravi” svoje ponašanje u smislu – pusti ga kad je pijan, proći će ga, ne čačkaj ga kad je nervozan, ima i on problema, ćuti – imaš decu. A kada je reč o ravnopravnosti, i u novom veku, i u modernom društvu, skoro da se nismo pomerili sa „mrtve tačke”. Mada, velika većina žena, kako na selu tako i u gradu, veruju da sada imaju neka veća prava, ali je problem u tome što su ona samo na papiru – kaže Milica Jovanov.
M. Bečejac

FacebookTwitter