Koliko je volja da se pobedi nemoguće važna u životu, potvrđuje i najnovije priznanje našoj sugrađanki. Milica Knežević je dobitnica nagrade Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS) na sajmu J=DNAKI. Sajam je održan u Beogradu, od 23 do 27. oktobra. To je prva nagrada u kategoriji J=DNAKI u pristupačnosti, koju je dobila za akciju na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin”.
– Za mene je to bila još jedna prilika da ukažem na to da je obrazovanje pravo, a ne posebna potreba. Na sajmu, premijerno su prikazani i spotovi za promociju bezbednosti u saobraćaju projekta „Još uvek vozim”, kao i projekta „Zapošljavanje” u kojima sam bila jedan od aktera, a čije će emitovanje uskoro početi na nekoliko nacionalnih i više lokalnih televizija, kao i na internetu – kaže Milica, koja je na završnoj godini osnovnih studija na smeru softversko inženjerstvo, a zaposlena je u firmi „Levi9”.
Milica uvek pleni otvorenošću i optimizmom. Ali, godine koje su iza nje nisu bile lake…
– Ta saobraćajna nezgoda, pre petnaestak godina, nešto je najgore što mi se dogodilo u životu. I sigurna sam da niko ne može biti spreman za to, pa tako nisam ni ja bila. Pitala sam se zbog čega se to dogodilo i zašto baš meni, ali onda vremenom shvatite da odgovor na to pitanje ne postoji i da zapravo nemate izbora osim da nastavite dalje. Bilo je loših i teških dana (i danas ih bude), ali sam naučila da oni dobri dani vrede mnogo više – ističe naša hrabra sugrađanka.
Nažalost, srednju školu je posle povrede morala da nastavi vanredno jer je bila nepristupačna (a i danas je) za osobe sa invaliditetom.
– Tada nisam ni razmišljala o tome da imam prava kao i svi ostali učenici. Ćutala sam i izgurala to do kraja, ali sam bila svesna za koliko toga sam bila uskraćena – od druženja sa svojim vršnjacima, znanja, pa do učešća na takmičenjima, samo zato što koristim kolica. Kada me je isto dočekalo i na fakultetu, po svaku cenu nisam želela da dozvolim da mi pravo na obrazovanje bude uskraćeno. Ne samo zbog mene, već zbog svih mladih ljudi koji žele da se obrazuju. Danas mogu reći da sam ponosna što je Fakultet na kojem studiram pristupačan studentima koji na nastavu dolaze u invalidskim kolicima – kaže Milica.
Pre nekoliko godina, ova devojka je javno podigla svoj glas da se studentima sa invaliditetom omogući da ravnopravno pohađaju predavanja u svojim školama i fakultetima. I izborila se – na Fakultetu je ugrađen lift, a i toalet je prilagođen studentima koji, poput Milice, nastavljaju putem znanja, do diplome…
– Valjda su mi povreda i sve što mi se dogodilo, pokazali koliko život vredi, pa se trudim da ga iskoristim maksimalno. Znam da sam samo ja odgovorna za svoje snove i zato želim sve da ih ostvarim. Tako sam došla do toga da, na primer, skočim iz aviona sa 3.000 metara, ronim, veslam u kajaku, a prošle godine sam izgurala svoj prvi polumaraton.
Milica Knežević uvek ima mnogo planova. Kada nešto ostvari, na redu je nešto novo, i tako u krug. Neki od planova su da završi fakultet, da izgradi uspešnu karijeru, kao i da ostvari rezultate u sportu.
