MINISTAR POLJOPRIVREDE U VLADI SRBIJE BRANISLAV NEDIMOVIĆ O CENI SUNCOKRETA I DRUGIH RATARSKIH KULTURA, ZAKUPU DRŽAVNE ZEMLJE, GORIVU, PODRŠCI MLADIMA 

Državne njive biće praćene iz svemira

Na državnim njivama uzetim u zakup zrenjaninski poljoprivrednici će, za razliku od protekle tri godine, ove jeseni možda i moći da seju pšenicu. To se u petak, 21. septembra, moglo naslutiti nakon razgovora ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića i gradonačelnika Zrenjanina, Čedomira Janjića, sa ovdašnjim novinarima.
Branislav Nedimović je obznanio da je Ministarstvo na čijem je čelu, Zrenjaninu nedavno dalo saglasnost na Program korišćenja državnog poljoprivrednog zemljišta i da su mu gradski čelnici obećali da će vrlo brzo oglasiti licitacije za izdavanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Ua zakup će i sada ići njive opredeljene „Tenisu”, a ukoliko pre toga bude zaključila ugovor, ova nemačka kompanija ući će u njihov posed od 1. novembra 2019.
SLEDI IZMENA ZAKONA
– U Srbiji ćemo imati negde oko 500.000 hektara zemljišta pod zakupima. Ono što nas i dalje muči, to je odnos između stočara i ratara i ja sam juče formirao radnu grupu za izmenu Zakona o poljoprivrednom zemljištu kako bismo ovaj, uslovno govoreći sukob, odnosno sukob mišljenja između ratara i stočara, probali da rešimo, i da jednom imamo onakvu politiku o izdavanju državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup koja odgovara i jednoj i drugoj populaciji bez obzira na mnoga ograničenja koja nas muče – rekao je ministar Nedimović i dodao: – Ministarstvo poljoprivrede daje punu podršku lokalnim samoupravama u borbi protiv uzurpatora državnog poljoprivrednog zemljišta.
On je podsetio da je završen softver pomoću koga će se omogućiti daleko bolji uvid u to ko i kako koristi državne oranice.
– Na sajtu Ministarstva biće dostupni podaci za svaku državnu parcelu, znaće se ko je zakupac, po kom osnovu je stekao pravo da koristi državnu zemlju i koji iznos zakupa plaća. Moći će da se vidi i koje kulture gaji jer smo zaključili ugovor sa Evropskom svemirskom agencijom da nam to omogući na osnovu snimaka termovizijskog spektra. Pa ako je neko državnu zemlju dobio u zakup kao stočar, po pravu prečeg zakupa, a ne proizvodi kulture neophodne stočnoj ishrani, automatski će biti raskinut ugovor, platiće penale i biće gurnut u „pasivni” status, to jest neće moći da koristi subvencije države – rekao je Branislav Nedimović.
ROD ODREDIO CENE
Po prvom čoveku Ministarstva poljoprivrede, nisu na mestu tvrdnje ovdašnjih ratara o niskim cenama osnovnih ratarskih kultura.
– U ovom trenutku cena kukuruza je 120 ili 125 evra po toni, soje oko 300 evra po toni, suncokret „Dijamant” otkupljuje po ceni od 29,3, 29,5 i 29,7 dinara za kilogram. Kod pšenice je prisutan trend stalnog rasta cene i ona je sada došla do 19,10 dinara. Ja se ne bih složio i, s obzirom na ovogodišnje prinose, da cene treba da budu razlog nezadovoljstva ratara. Ovde, na prostoru Zrenjanina, po hektaru prinos kukuruza nije manji od deset tona po hektaru. Pošto je cena koštanja kukuruza sa svim agrotehničkim merama približno 450 evra po toni, proizvođaču ostane ostane 800 do hiljadu evra po hektaru. Da su cene niže nego prošle godine, slažem se, ali da su prinosi daleko veći to ne može niko osporiti. Ono što su trendovi, to je sigurno da će cene poljoprivrednih proizvoda rasti zato što na tržištima koja su nama konkurentna nema dovoljno količina robe i ja očekujem da kao što se desilo sa pšenicom da se isto desi i sa ostalim kulturama – rekao je Nedimović i potvrdio da je nedostatak skladišnog prostora sada problem proizvođača:
– To je posledica je rodne godine i niskog vodostaja Dunava. Trenutno je usporen odliv zrnaste robe i to joj, jasno, obara cenu. Kada se za mesec, dva stanje na Dunavu popravi, kada budemo izvozili prema Konstanci, biće slično kao sa pšenicom. Ne znam da li znate, ali otvorili smo tržište najvećeg kupca pšenice na svetu, a to je Egipat. Mi smo dobili tu dozvolu i prvi put posle 1990. izvozićemo u Egipat. Ja očekujem da ćemo otvoriti i tržite Kine za kukuruz koja isto tako dobro plaća. Moramo imati više tržišta. Mi ćemo se sada pozabaviti skladišnim prostorom, izgraditi kompletan katastar svih skladišta koja postoje po Srbiji u nameri da kroz ciljane mere podstičemo podizanje skladišta tamo gde ih nema.
ULJARE PRED KOMISIJOM
Ministar Nedimović je u petak ponovio da je Ministarstvo, zajedno sa poljoprivrednim proizvođačima, iniciralo kod Antimonopolske komisije postupak za utvrđivanje eventualnog kartelskog ponašanja domaćih uljara.
– Koliko je meni poznato antimonopolska komisija ili komisija za zaštitu konkurencije je pokrenula postupak protiv jednog proizvođača ulja, a kada ona završi znaćemo da li se tako nešto i desilo. Ne mogu reći da se radi o kartelskom ponašanju jer imate dva proizvođača koja nisu ni izašla još sa konačnom cenom. Kada budu izašli sa konačnom cenom, moći ćemo i njih da uzmemo u postupak kontrole. Ono što je sumnjivo, to je ona prva cena koja se pojavila, a slično je bilo i kod otkupa pšenice, da su zbog proizvođača koji su morali da razdužuju svoje repromaterijale, bile ponuđene niže cene kako bi otkupljivači što više zaradili. Ali zato imamo nezavisnu instituciju koja treba daodradi postupak i ja očekujem da će se za jedno desetak dana ona i oglasiti – rekao je Nedimović.

  • CENE GORIVA
    – Sledeće godine imamo razgovore sa MMF-om za aranžman u pogledu troška koji možemo imati u vezi sa subvencijama na gorivo. Ono što je nesumnjivo to je da mi, u odnosu na okruženje, imamo mnogo veće troškove proizvodnje u pogledu ovog energenta. Razgovarao sam sa Ministarstvom finansija nekoliko puta, zajedno radimo, probaćemo, ali moramo o jednoj strani da vodimo računa da ne smemo da narušimo finansijsku stabilnost zemlje – naglasio je ministar Nedimović.

 

  • POMOĆ MLADIM POVRTARIMA, VOĆARIMA…
    – Prošle godine smo imali 740 zahteva za podršku mladim poljoprivrednicima, a 670 smo isplatili. Ove godine smo imali više od 1.100 zahteva i očekujem da do 15. oktobra napravimo rangiranje i da krenemo sa isplatom poljoprivrednika. Ja očekujem da ćemo sigurno, pošto smo povećali iznos novca koji dajemo, ne 1,2 miliona dinara granta već 1,5 miliona dinara, taj sav posao završiti do 1. decembra i da će ljudi dobiti svoj novac. Ono na čemu ćemo posebno insistirati, odnosno takva su pravila igre, to je proizvodnja u voćarstvu, povrtarstvu i stočarstvu, u onim granama poljoprivredne proizvodnje gde je neophodna fizička snaga, gde su neophodni mladi. U ratarstvu, složićete se, sa mehanizacijom možete sve da uradite bez angažovanja većeg broja ljudi.

Z. Dedić

 

FacebookTwitter