Opština Žitište važi za ekonomski nerazvijenu. Da se ovde teško živi potvrđuje i pad broja stanovnika. Po popisu iz 2011. u ovom delu Banata bilo je 16.840 žitelja, a sada ih je možda malo više od 15 hiljada. Jačanje privrede u Zrenjaninu je uticalo na to da određeni broj Žitištana u komšiluku obezbedi stalan izvor prihoda. Žitištani, pogotovu mladi, kako tvrde upućeni, nisu zainteresovani da budu preduzetnici, pokreću poslovne aktivnosti i tako doprinose ekonomskom jačanju svog kraja. Dosta njih čeka uhlebljenje u državnim preduzećima.
– Infrastrukturno smo dosta dobro opremljeni. I trudimo se svakodnevno da poboljšamo kvalitet života stanovništva. To, dakle, nije razlog za odlazak, pojavu koja, naravno, ne karakteriše samo našu lokalnu samoupravu. Eto, u Žitištu završavamo kanalizaciju. Jedna smo od retkih opština u Srbiji koja će dobiti prečistač otpadnih voda. Uporedo sa tim će se raditi i priključci na kanalizacionu mrežu. U planu su i dva pogona za prečišćavanje vode – kaže predsednik Opštine Mitar Vučurević.
Prvi čovek Žitišta veli da javnim preduzećima u ovoj lokalnoj samoupravi predstoji reorganizacija.
– Ono što će biti bolno, a što sam ja još decembra prošle godine najavio, to je rekonstrukcija i prekomponovanje javnih preduzeća. Stanovnici Opštine Žitište moraju da budu opskrbljeni osnovnim komunalnim uslugama, ali sa prevelikim brojem zaposlenih u javnim preduzećima to ne može više da funkcioniše. Niko ne želi da nekoga ostavi bez posla, ali otpuštanja će biti. Pre ili kasnije to neko mora da uradi i to čeka sva javna preduzeća – kaže Vučurević.
Po rečima našeg sagovornika, veliki novac iz budžeta odlazi na putne troškove zaposlenih u opštinskim firmama i školama. Zbog toga ovde razmišljaju o organizaciji sopstvenog prevoza koji bi trebalo da donese uštedu od skoro 20 miliona dinara godišnje.
– Uz uštede, organizovanjem sopstvenog prevoza stanovnicima udaljenih sela, poput Hetina ili Međe, omogućićemo da lakše dođu do Žitišta, Zrenjanina… Za mesta koja su na samoj granici sa Rumunijom, prevoznici nemaju interesa da voze ka Zrenjaninu i dalje – dodaje naš sagovornik.
Iako ekonomske prilike nisu dobre, ne znači da nemaju čime da se pohvale. Naprotiv. Tu su brojna kulturna dešavanja. Blizinu Evropske unije ovde pokušavaju da iskoriste za saradnju na prekograničnim projektima koji doprinose poboljšanju kvaliteta života svih stanovnika.
– Moramo se pohvaliti našim ustanovama kulture i sporta jer utiču na to da se lošiji ekonomski pokazatelji u neku ruku prevazilaze. Kao opština, maksimalno pomažemo i nikada se nećemo odreći pomoći učenicima. Svakog letanajbolje nagrađujemo odlaskom na more i tako će biti i narednih godina. Možda se ne hvalimo dovoljno time, ali nama je važno da činimo zadovoljstva školarcima koji to zaslužuju – kaže Mitar Vučurević.
Do pre nekoliko godina Žitište je imalo svoj malogranični prelaz. Nažalost, on trenutno ne može da se koristi jer je, kako kažu upućeni, zavoren voljom susedne države. To srećom nije bila smetnja da Žitištani sa komšijama pokrenu niz vrednih projekata prekogranične saradnje.
– Na taj način smo obezbedili značajna sredstva. Tako smo opremili naše domove kulture, nabavili mehanizaciju, radili na sređivanju javne rasvete, a organizovali smo brojne kulturne manifestacije – objašnjava Vučurević.
„SPOMENAR”
Kulturno-prosvetna zajednica (KPZ) Žitišta okuplja amatere, kulturne stvaraoce u svih 12 naseljenih mesta Opštine. Podržava rad 11 KUD-ova, 12 udruženja žena kao i Amaterskog pozorišta „Jovica Jelić” iz Banatskog Karađorđeva. Organizuje brojne susrete stvaralaca, folklorne manifestacije. Najpoznatija je svakako „Spomenar” koja traje već 22 godine i svaki put ima 1.000 učesnika.
