Nismo tu fotografiju objavili: glavni gradski trg neposredno posle Cecinog koncerta, gusto prekriven odbačenim i zgužvanim plastičnim flašama, čašama i po kojom limenkom. Doduše, trg je, još pre zore, bio potpuno počišćen. Ali me zbog toga ona fotka ne čini manje setnom: nijedna civilizacija pre nas nije za sobom ostavljala ovoliko đubreta.Kažu da je (postoje studije) skoro svaka morska ptica na svetu progutala bar po jedan komad plastike. Gledala sam snimke Dunava kod Đerdapa: prekriven je debelim tepihom kojekakvog plastičnog otpada. Kad su snimali seriju „Selo gori, a baba se češlja“, prvo su obale Morave morali da očiste od smeća, uklonili su, na kamione, najlon-kesa, rasporenih džakova, pet i pvc ambalaže, e da bi reka bila onako lepa, kako odgovara rodoljubivoj pesmi… Mislim da će neki budući arheolozi ovu civilizaciju (kad ona, jednom, postane samo arheološki sloj) prepoznavati po đubretu od plastike.
Da, Planetom upravlja potrošačka kultura. A sve što kupimo, umotano je (da bi se bolje i skuplje prodalo) u nešto šareno, što ćemo, međutim, momentalno odbaciti u korpu za smeće, i zaboraviti. Ratovi se vode da bi se konzumerizam širio – da kupiš moje, da živiš na moj način, jer će ti onda trebati moj proizvod, koji će biti profitabilniji ako uzmem tvoje resurse.
Od toga stradaju, eto, čak i ptice, a kamoli ljudi. U suštini, tako su nastale i ove tužne kolone nesrećnih ljudi, koje hrle na sever Evrope, jer je njihov svet potpuno razoren. Đubre je, izgleda, sad prevršilo meru, razvaljene su zemlje, porodice, deca umiru. Ljiljana Bailović
