Nema kraja našim mukama. Eto, sajt koji se bavi putovanjima i zabavom „Kalčer trip”, objavio je nedavno listu najčudnijih turističkih atrakcija u Srbiji. Što se našeg grada tiče, e to je po njima most na suvom. Naš viseći most, iz 1962. godine, po projektu inženjera Rade Janjatova, povezivao je centar grada sa kvartom koji se i danas zove Mala Amerika. Bio je to, kažu, veliki građevinski izazov, imao je dva noseća stuba od armiranog betona. Severni stub visok 23 metra, bio kao obelisk, dok je južni stub bio visok 16 metara. Noseći kabl se sastojao od 102 čelične žice o koju je obešeno dvanaest vertikalnih gvozdenih štapova, udaljenih međusobno blizu četiri metra (to prepisujem).
Bio je toliko atraktivan i lep da su ga, nekoliko godina kasnije, kada je Beograd dobio novi most koji se zvao „gazela”, i Zrenjaninci isto tako zvali kao i Beograđani svoj. E, zrenjaninska „gazela” je nestala 1985. godine, kada je rukavac Begeja na tom mestu zatrpan, i kada se umesto krivudave reke, sa zelenim rukavcima, kako je o Begeju svojevremeno pisao slikar Vasa Pomorišac, grad dobio tri kakva-takva jezera.
I tako, sada već 34 godine, most je bez reke. Dobro ga je načeo, kako se to kaže, „zub vremena”, ali i oni koji su sa njega poskidali sve što se poskidati može. Eto, jedan stub je bio u obliku slova „A”, što bi moglo da označi neki početak, a, zapravo, označio je kraj. Ipak, most stoji. Dolazila su tu deca iz „Maštališta” i crtala reku i preko reke most, bilo je nekih zamisli da se tu kao napravi neki restorančić, pa „Muzej destrukcije”, održano mu je i opelo… Postoji danas Fejsbuk stranica koja se zove „Most na suvom” i na kojoj mogu da se vide zanimljive fotografije. Tu, kod mosta, okupljali su se i građani koji su bili odlučni da nam na jezeru ne treba splav-restoran. Prolaze pored njega studenti, đaci, stanovnici Male Amerike… A most je sve jadniji i ružniji i nekako mi je žao i njega, i ljudi koji su ga podigli, i reke koju smo imali… I ne zna se kakva mu je sudbina. Da se sruši, to bi, naravno, koštalo para i para, ovako, mogao bi da se sruši sam od sebe…Možda će tako uskoro i biti. I most će ostati samo u hroničarskim beleškama. I na medenjacima-suvenirima kakve ih pravi naša Sandra…
