Leto je. Toplo, kišovito, varljivo. I već je jul. I Ivanjdan, kada se pletu venčići od žutog cveća, i raskošne boje na pijačnim tezgama i još raskošnije cene. Kažu da je nevreme potuklo rod mnogim povrtarima, da su kajsije rodile ali ne kao pre. Nit su zrele, nit zelene, a opadaju, ali se već kupuju na veće količine zarad pekmeza. Jer, sve sve, ali svaka domaćica će vam reći da je njen recept najbolji, i njen pekmez najukusniji. Svi drugi su dobri i kupovni, ali pekmez od kajsija je jedan i jedinstven.
Leto Zrenjanince izvodi na ulice, predveče, kada zahladi, i kada kreću komšijski divani da se skrati duga topla noć. Dobro, ima tu raznih ogovaranja, ima razgovora na ozbiljne teme. Ali, ne prođu bez komentara ni neki svetski događaji, naravno, prevedeni na naš način.
Britanski bregzit, odnosno „NE” Evropskoj uniji, već je imao one komentare u štampi tipa naše „bre”, a naš je i „Egzit”, onaj festival na Petrovaradinu, pa šta je tu novo, šta nas svi kopiraju. Ili komentari – dok dođe vreme da nas prime u EU, zajednice evropskih naroda neće ni biti. Kud koji, mili moji, vraćaj svoje pare, mada izgleda da ni u Velikoj Britaniji nije sve kako treba, ima i tamo ko bi da se odvoji i da krene svojim šorom.
Sad, kakve pa sve to veze ima sa našim gradom. E, ima. Pošto volimo da zbijamo i šale, počele su one kako bi i pojedina zrenjaninska naselja mogla da budu „odvojene” oblasti. Recimo, u Zelenom polju sam čula šalu da mogu da osnuju ZAO – zelenu autonomnu oblast. Kažu ljudi – imamo školu, ambulantu, poštu, pijac, prodavnice – ma, imamo sve. Šala kao šala, ali kako bi se, recimo, zvala takva tvorevina na Lesnini – LAO, a na Bagljašu – BAO, pa Šumica – ŠAO. E, baš ne ide. Neka je kako je, i onako je to samo mala gradska šala nastala u jednom toplom danu…
