Na „mapi inovativnosti” napredujemo i zbog sve učestalijih doktorata

Piše: dr Dejan Molnar, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Inovativnost je među najvažnijim faktorima tehnološkog progresa, a time i ekonomskog rasta i razvoja. Najrazvijenije države lidersku poziciju održavaju upravo zbog vođstva u domenu razvijanja inovacija i njihove primene u procesima proizvodnje. Time smanjuju troškove proizvoda po jedinici, štede energiju i druge resurse, povećavaju produktivnost i pospešuju akumulativnu sposobnost, odnosno materijalnu osnovu za sprovođenje novih razvojno-istraživačkih aktivnosti.
Inovativnost se na nivou Evropske unije (EU) meri pomoću tzv. inovacionog indeksa. U pitanju je kompozitni indikator kojim se mere inovativne performanse evropskih država. Prema vrednosti pomenutog indeksa, sve zemlje se svrstavaju u jednu od četiri grupe: inovacioni lideri, snažni (jaki) inovatori, umereni inovatori i skromni inovatori. U grupu inovacionih lidera spadaju zemlje sa vrednošću indeksa od 120% i više od proseka EU-28, snažni inovatori su države koje imaju vrednost ovog pokazatelja na nivou 90%-120% proseka EU, umereni inovatori su u rangu 50%-90% proseka EU, dok su skromni inovatori zemlje sa vrednošću ovog pokazatelja ispod 50% proseka EU.
Srbija se u 2016. godini prema ovom indeksu nalazi u grupi umerenih inovatora, sa vrednošću inovacionog indeksa od 0,317, što kada se uporedi sa prosečnom vrednošću ovog indeksa za EU-28 (0,503), iznosi oko 63%. U odnosu na zemlje iz okruženja, bolje inovacione performanse od nas imaju Slovenija (0,482 – nalazi se u grupi snažnih inovatora) i Mađarska (0,332 – nalazi se u grupi umerenih inovatora). Prema ovom pokazatelju, slabije pozicije imaju Hrvatska (0,270 – grupa umerenih inovatora) i države koje su u 2016. svrstane u grupu skromnih inovatora, a to su Bugarska (0,234), Makedonija (0,218) i Rumunija (0,167). Inovacione performanse Srbije unapređene su u periodu od 2010. do 2016. godine (vrednost indeksa u 2010. je bila 0,231). Isto tako, relativna pozicija naše zemlje u poređenju sa prosekom EU-28 je poboljšana – u 2010. smo bili na nivou od 46,8% proseka, a u 2016. smo na nivou od 62,9% (rast od 16,1 indeksnih poena).
Slab stepen inovativnosti preduzeća u Srbiji ogleda se u malom obimu tehnoloških inovacija, niskom stepenu finansijskih izdataka za istraživanje i razvoj u preduzećima (svega 22% proseka EU) i izrazito slaboj saradnji nauke i privrede. Interesantno je da uočimo da metodologija izračunavanja inovacionog indeksa beleži najznačajniji napredak za našu zemlju na planu povećanja kvaliteta ljudskih resursa. Pri tome, indikator koji se prati jeste broj lica koja su stekla doktorate. U našoj zemlji je ostvaren „nesvakidašnji” napredak u ovoj oblasti tokom prethodnih šest godina! Stiče se utisak da smo nekako (o)lako i brzo sa nivoa od 28,1% proseka EU u 2010. stigli do nivoa od 76,8% proseka (napredak od čak 48,7 indeksnih poena!). Ostaje pitanje da li je ovo povod za ponos ili brigu?

FacebookTwitter