Na planu novog zapošljavanja Gradu pozitivne ocene

Piše: dr Dejan Molnar, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Donosioci odluka na lokalnom nivou dosledno sprovode politiku privlačenja novih investitora u industrijskim zonama u Zrenjaninu. S obzirom da je za većinu domaćinstava jedini prihod koji ostvaruju, prihod od rada (zarade, odnosno plate), lokalne vlasti kao prioritetni zadatak sebi su zadale privlačenje što većeg broja poslodavaca u naš grad. Iako situacija nije zadovoljavajuća, dosadašnji ostvareni rezultati na planu novog zapošljavanja zaslužuju pozitivne ocene, posebno ako se uporede sa drugim gradovima u Srbiji.
U prilog ovakvoj konstataciji možda najbolje govori činjenica da je Zrenjanin bolji po pitanju zapošljavanja u odnosu na većinu gradova slične veličine, privredne strukture, geografskog položaja, tj. u odnosu na one koje mu predstavljaju direktnog konkurenta za privlačenje novih (stranih) investicija.
Da bismo poredili različite gradove potrebno je posmatrati relativne, a ne apsolutne pokazatelje. Zato nećemo porediti broj (novo)zaposlenih, već podatke o tome koliko ima registrovanih zaposlenih u gradu na 1.000 stanovnika (podaci Republičkog zavoda za statistiku). Što je ovaj broj veći, to bi trebalo da je situacija povoljnija. U Zrenjaninu ima (prosek za 2016. godinu) 270 zaposlenih na 1.000 stanovnika, što je više u poređenju sa Pančevom (241), Kikindom (248), Sremskom Mitrovicom (251), Somborom (255), Šapcem (265), Smederevom (224), Jagodinom (240), Kruševcem (240), Kraljevom (233), Leskovcem (214), Vranjem (258)…
Na bazi podataka iz mesečnog statističkog biltena „Nezaposlenost i zapošljavanje u Republici Srbiji” može se utvrditi da je tokom februara 2018. godine Zrenjanin prednjačio po broju lica koja su se zaposlila i koja su na taj način „skinuta” sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Takvih lica je u Zrenjaninu bilo 384, dok je u drugim gradovima situacija bila manje povoljna – Pančevu (238), Vršcu (77), Subotici (304), Somboru (233), Sremskoj Mitrovici (144), Šapcu (350), Valjevu (193), Užicu (172), Čačku (221), Kraljevu (313), Smederevu (161), Pirotu (140), Vranju (255)… Situacija na ovom području je još i bolja kada se broj novozaposlenih sa evidencije NSZ-a tokom februara 2018. dovede u vezu sa brojem lica koja se prema evidenciji NSZ-a vode kao nezaposlena. Na taj način dobijamo veoma koristan pokazatelj – procenat nezaposlenih koji je uspeo da pronađe posao (da se zaposli). U Zrenjaninu je februara 2018. taj procenat iznosio 6,61%, dok je u drugim gradovima bio manji – Pančevu (2,71%), Vršcu (1,61%), Subotici (5,05%), Somboru (3,92%), Sremskoj Mitrovici (2,91%), Šapcu (3,81%), Valjevu (3,18%), Kragujevcu (2,77%), Užicu (4,05%), Čačku (2,59%), Kraljevu (2,75%), Smederevu (2,49%), Nišu (2,83%), Pirotu (2,16%), Leskovcu (2,21%), Vranju (3,62%).

 

FacebookTwitter