Platnene tašne, cegeri, zembilji – nekada deo svakog domaćinstva a poslednjih decenija zamenjeni plastičnim kesama – ponovo bi mogli da postanu neizostavni pri odlasku u kupovinu. Najavljena je zabrana upotrebe plastičnih kesa, mali broj trgovina počeo je i da ih naplaćuje, što sugrađani mahom podržavaju, iako priznaju da i sami češće koriste kese nego što nose tašne od kuće.
DIREKTIVA EU: SMANJITI NA 40 KESA GODIŠNJE
Povod da se i u Srbiji pokrene priča o plastičnim kesama bila je Strategija o plastici Evropske unije, koja je usvojena početkom godine, a čije bi mere trebalo da usvoji i naša zemlja. Srbija će zabraniti upotrebu tankih plastičnih kesa i uvesti obaveznu naplatu plastičnih vrećica – preneo je pre nekoliko nedelja dnevni list „Politika” informaciju dobijenu iz Ministarstva za zaštitu životne sredine. Namera pomenutog dokumenta jeste da se do 2030. na tržištu EU upotrebljava samo plastična ambalaža koja se može reciklirati, kao i da se smanji upotreba plastike za jednokratnu upotrebu.
Takođe, pre dve godine je usvojena i Direktiva Evropske unije o plastičnim kesama koja države članice obavezuje da do 2019. smanje upotrebu tankih plastičnih kesa na 90 komada po osobi godišnje, a do 2025. na 40, pri čemu to mogu postići različitim načinima, između ostalog, zabranom upotrebe svih plastičnih kesa sem biorazgradivih, naplaćivanjem kesa u prodavnicama itd.
Često se kao uzor po ovom pitanju navodi Danska. U ovoj zemlji su 2003. godine uvedeni porezi za sve trgovine koje su mušterijama davale plastične kese. Rezultat toga jeste da je danas prosečna potrošnja plastičnih kesa po stanovniku ove zemlje samo četiri komada godišnje! Sa druge strane, procenjuje se da u Srbiji jedna osoba godišnje potroši 300 i više kesa. Za sada zakoni u našoj zemlji podstiču korišćenje biorazgradivih, umesto običnih plastičnih kesa – Uredbom o naknadi za zagađivanje životne sredine, koja je počela da se primenjuje 2012. godine, oni koji proizvode i uvoze plastične kese (ne one biorazgradive) plaćaju dodatnu taksu za to.
TRGOVINSKI LANCI RAZMATRAJU NAPLATU KESA
Trenutno od trgovinskih lanaca plastične kese od polovine aprila naplaćuju „Delez” u marketima „Šop end gou” (Shop&Go), po ceni od dva dinara, kao i lanac drogerija „Lili”. U preduzeću „Delez” navode da je posle nekoliko dana akcije i do 50 odsto smanjena upotreba kesa u ovim prodavnicama. Naplatu planiraju i u firmi „Valor”. Prema rečima vlasnika Steve Kočalke, kupcima će u narednih mesec dana besplatno biti podeljeno 30.000 reklamnih torbi za višekratnu upotrebu, a zatim će u prodavnicama „Valora” početi naplata najlon kesa za jednokratnu upotrebu. Ostali marketi još uvek razmatraju ideju da naplaćuju kese.
Kompanija „Gomeks” za sada ne planira da uvede ovu meru, ali će se pridržavati propisa koje Ministarstvo za zaštitu životne sredine bude usvojilo, navodi vlasnik i generalni direktor „Gomeksa” Goran Kovačević.
– Uvešćemo naplatu kesa kada to uvedu i ostali ozbiljni trgovci. Situacija sa razbacivanjem kesa je izmakla kontroli. Po mojoj slobodnoj proceni, godišnje se na plastične kese potroši barem 20 miliona evra. U svakom slučaju, kao kompanija bili bismo zadovoljni i da se redukuju troškovi koje bi donela smanjena upotreba kesa.
On dodaje da su u „Gomeksu” pre nekoliko godina imali ideju da se uvede naplaćivanje plastičnih kesa, kada su predlagali da se novac prikupljen od njihove prodaje uplaćuje u fond, za narodne kuhinje ili pošumljavanje.
U maloprodajnom lancu „Persu” ističu da nameravaju da uvedu naplaćivanje plastičnih kesa.
– Svesni osetljivosti kupaca, ponudićemo im trajnije rešenje za pakovanje. Uvereni smo da potrošači već razumeju da je bolje robu pakovati u trajnu torbu. U izradi je proizvod koji mušterijama treba da potpomogne u odluci da promene svoje navike – navode u ovom trgovinskom lancu.
BIĆE VIŠE PLASTIKE NEGO RIBA U OKEANIMA
Poznato je da plastične kese lako završe u prirodi, gde predstavljaju ekološku pretnju, budući da im je za razgradnju potrebno od 400 do 1.000 godina. One su i jedna od najčešćih vrsta smeća, naglašavaju u Odseku za zaštitu i unapređivanje životne sredine zrenjaninske Gradske uprave.
– Plastične kese su nusproizvod nafte, neobnovljivog prirodnog resursa. Da bi se proizveo kilogram polietilena, od koga se proizvode plastične kese, u atmosferu se ispusti dva kilograma ugljendioksida, što dovoljno govori o štetnosti ove proizvodnje – napominje načelnica ovog Odseka Stojanka Samardžić Horvat i dodaje da se prema nekim podacima u svetu godišnje koristi petsto milijardi plastičnih kesa. Šta ovaj veliki broj znači za živi svet naše planete objasnio je prvi zamenik predsednika Evropske komisije Frans Timermans, koji je upozorio da „ako ne promenimo način na koji proizvodimo i koristimo plastičnu ambalažu, do 2050. godine biće više plastike nego riba u okeanima”.
Inače, u Srbiji se, kako kaže načelnica Stojanka Samardžić Horvat, prema nezvaničnim statistikama, reciklira oko 10 odsto plastike.
ANALIZA BIORAZGRADIVOSTI KESA
Svi proizvođači u Srbiji koji deklarišu kese kao biorazgradive, u skladu sa zakonom, dužni su da jednom godišnje šalju svoje proizvode na analizu akreditovanoj Laboratoriji za ambalažu i pakovanje Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu kako bi dobili dokaz da su proizvedene kese zaista biorazgradive, kako navodi za naš list rukovoditeljka Laboratorije prof. dr Vera Lazić. Ova Laboratorija od 2012. vrši ispitivanja biorazgradivosti plastičnih kesa tregerica, a od marta 2014. godine Laboratorija je, odlukom Ministarstva zaštite životne sredine, zvanično postala Imenovano telo za vršenje analiza biorazgradivosti. Prema rečima profesorke Lazić, na našem tržištu trenutno postoje sintetske nerazgradive i biorazgradive kese. Sintetske kese tregerice imaju dug vek trajanja, koji se može znatno skratiti dodatkom aditiva za biorazgradnju. Takve odbačene kese se razgrađuju u životnoj sredini.
