NAJNOVIJE IZMENE ZAKONA O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA: AKTUELNOSTI ZA BICIKLISTE

Noćna svetla obavezna, kacige nisu

 

Nakon što je Skupština Srbije u martu ove godine izglasala izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, najviše se govorilo o onome što će pogoditi vozače automobila – strožim kaznama za nekorišćenje sigurnosnih pojaseva, za prolazak kroz crveno, preticanje kolone vozila preko pune linije. Međutim ove izmene Zakona donele su i nešto malo novosti za bicikliste.

VOŽNJA PO PUTU, PRETICANJE PREKO PUNE LINIJE I KACIGE
Tako je na primer regulisano da vozač automobila ne sme da pretiče preko pune linije na kolovozu, osim ako je u pitanju obilaženje bicikla, radne mašine, traktora. To znači da će vozač sam proceniti da li je bezbedno da preko pune linije obilazi biciklistu.
Željan Popov iz udruženja Zrenjaninska biciklistička inicijativa ističe nelogičnost ove odredbe, budući da se, kako kaže, puna linija već postavlja na onim mestima za koje je utvrđeno postojanje opasnosti po učesnike u saobraćaju.
Takođe, u najnovijim izmenama Zakona, definisano je pod kojim uslovima biciklista može da vozi po kolovozu. Naime, gde ne postoji posebna staza za bicikliste, oni mogu da koriste metar od desne ivice puta, osim na delu ispred raskrsnice gde vozila skreću u levo ili pretiču.
Poslanici su u martu izglasali i da biciklista sve vreme tokom skretanja mora davati znak rukom.
– To budi sumnju da ovaj zakon nisu pisali oni koji često voze bicikl, već ljudi koji nisu ni upoznati sa osobenostima biciklističkog saobraćaja. Ovakva praksa zapravo može biti više opasna nego korisna – smatra Željan Popov.
Iako je nekim ranijim nacrtima izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja bilo planirano, ovoga puta nije uvedena odredba da su kacige i štitnici obavezni za bicikliste, što su pozdravila mnoga biciklistička udruženja. Ona su se godinama zalagala da se ne uvodi obavezno nošenje kaciga i fluorescentnih prsluka, budući da bi se time biciklizam percipirao kao opasna aktivnost, što bi ljude odvratilo od ovog prevoznog sredstva.
Aktivisti su isticali da bi fokus trebalo preusmeriti na druge stvari, poput toga da policija češće kontroliše da li bicklisti imaju svetla noću. Jedan od argumenata bio je i da u evropskim zemljama u kojima je bicikl svakodnevno prevozno sredstvo ne postoji obavezno korišćenje ove dodatne opreme. Sa time slaže i predstavnik zrenjaninskih biciklista Željan Popov.
– Svakako pozdravljamo odluku o izuzimanju ovakve odredbe iz izmena Zakona. Uvođenjem obaveznog nošenja zaštitne kacige deo biciklista bi se odvratio od vožnje i time bismo imali manji broj biciklista na ulicama, što svakako nije dobro. Umesto da se biciklistima nameću nove obaveze, trebalo bi učiniti korak ka tome da se biciklizam dodatno stimuliše, a problem bezbednosti treba rešiti drugim zakonskim i infrastrukturalnim rešenjima – ističe Popov.

KAZNE VIŠESTRUKO VEĆE OD CENE LAMPICA ZA BICIKL
Jedna od najvažnijih odredbi Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koja se tiče biciklista, jeste ona o korišćenju svetala – bicikl mora da ima upaljeno jedno belo svetlo na prednjoj strani i jedno crveno svetlo na zadnjoj strani. Kazna je 3.000 dinara ako biciklista vozi bez svetla u naselju gde postoji ulična rasveta. Međutim, ako se kreću na neosvetljenom delu puta gde ne postoji ulična rasveta, na bicikliste se primenjuje opšta odredba Zakona o bezbednosti saobraćaja koja se odnosi i na automobiliste – kazna zatvora od najmanje 15 dana ili novčana kazna od 100.000 do 120.000. Par biciklističkih svetala može da se nađe za svega 250 dinara, podseća Željan Popov.
– Izvesno je da postoje mnogi koji zanemaruju ovu obavezu. U Zrenjaninskoj kritičnoj masi smo u dva navrata ukazivali biciklistima da je neophodno da koriste adekvatno osvetljenje. Jednom prilikom smo delili setove biciklističkih svetala, koje smo sami kupili, te smo zamolili građane da ih proslede drugim neosvetljenim biciklistima kada sebi kupe nova – kaže on i podseća da je ovo zrenjaninsko biciklističko udruženje, koje svakog meseca organizuje zajedničko bicikliranje po gradu, više puta ove vožnje posvećivalo edukaciji biciklista o njihovim pravima ali i obavezama. Neke od akcija su bile: „Podelimo put”, „Svetla su zakon”, „Osvetli put” i „Dan bez automobila”

 

 

 

 

 

 

 

 

 

M. Maričić

FacebookTwitter