NAKON NEDAVNOG OLUJNOG NEVREMENA KOJE JE POGODILO ZRENjANIN, PORASLO INTERESOVANjE GRAĐANA ZA OSIGURANjEM

Imovina i dalje na prvom mestu
Olujno nevreme koje je zahvatilo region 17. septembra, ostavilo je ozbiljne posledice na kućama i zgradama. Bilo je dosta oštećenja na elektrovodovima niskog i visokog napona, stablima na ulicama, parkovima, krovovima i u dvorištima građana zbog čega još uvek saniraju svoje domove. U momentima kada nastanu velike materijalne štete, pomoć pružaju osiguravajuće kuće.
Tim povodom razgovarali smo sa predstavnicima „DDOR osiguranja”, „Dunav osiguranja” i „Đenerali osiguranja Srbije” u Zrenjaninu, o tome da li je bilo aktiviranja polisa osiguranja nakon ovog nevremena, i za koju vrstu se građani češće opredeljuju.

 

1 nevreme1

 

OSIGURANjE POSTAJE POTREBA
Kako saznajemo u „DDOR osiguranju”, promena klime prouzrokuje različite nepogode koje ugrožavaju život ili imovinu što pokazuje da nam polise osiguranja postaju potreba i da je reč o pametnom ulaganju. Kako kažu, to su pokazale i nepogode koje su nas zadesile u više navrata poslednjih godinu dana, nakon kojih su klijenti počeli učestalije da im se javljaju, a zainteresovani su za osiguranje imovine, kasko osiguranje, i u manjoj meri za osiguranje života.
– Nakon nevremena koje je nedavno pogodilo teritoriju Grada Zrenjanina, Filijali „DDOR osiguranja” u Zrenjaninu prijavljeno je oko 80 šteta, a oštećeni su krovovi i stakla na objektima i silosi – kažu u ovoj osiguravajućoj kući. – Našim klijentima je u velikoj meri jasan i predmet osiguranja (šta osiguravaju) i osigurani rizici (od kojih opasnosti osiguravaju). U prilog tome govori njihovo dugogodišnje poverenje. Međutim, još uvek veliki broj građana nema polisu osiguranja imovine, useva, kasko polisu ili polisu života, kako zbog nerazvijene svesti o potrebi za osiguranjem, tako i zbog finansijske situacije. Najveći broj građana misli „neće to valjda meni da se desi”.
Kako navode, praksa pokazuje da se i kod nas i na celokupnom tržištu osiguranja u Republici Srbiji uglavnom osigurava samo ono što je obavezno i zbog toga je u ukupnoj premiji najveće učešće obaveznog osiguranja od auto-odgovornosti, sledi osiguranje imovine, osiguranje nezgode, kasko osiguranje, osiguranje useva i na kraju životno osiguranje.

(NE)POVERENjE GRAĐANA
Branko Bošković, šef interne prodaje u „Dunav osiguranju”, se slaže sa tvrdnjom kolega iz „DDOR”-a, ističući da osiguranje kod nas nije tako razvijeno kao u zapadnim državama. Kako kaže, ljudi više osiguravaju automobile nego svoje živote – oko 15 odsto ukupne imovine je osigurano u Srbiji, a ukupan broj životnog osiguranja je blizu pet odsto, dok se osiguranje poljoprivrednih mašina, useva kreće između 10 i 15 odsto. Bošković ističe da su ovi procenti pokazatelj koliko je, zapravo, građanima razvijena svest o značaju osiguranja ili da nemaju dovoljno poverenja u finansijske institucije, a jedini način da ga steknu je isplata štete. Takođe, kao jedan od razloga navodi i da ljudi misle da je osiguranje skuplje nego što jeste.
– Načini osiguranja i šta sve može da osigura, građanima nije u potpunosti jasno. Naš zadatak je da klijente upoznamo sa svim uslovima i objasnimo im šta ih zanima. Trudimo se da im razjasnimo sve kako bi znali šta mogu da očekuju kada dođe do štete – navodi Bošković.
On ističe da postoji mnogo primera koji potvrđuju da bi oni koji nisu imali osiguranje, unazadili svoj život da u najgorim trenucima nisu imali osiguranje koje im je u tom momentu bilo jedini spas.
– Bilo je aktiviranja osiguranja, još uvek ljudi prijavljuju štete. Polisom osiguranja možete da rešite strah od toga da ćete izgubiti sve što ste gradili ceo život – zaključuje naš sagovornik iz „Dunav osiguranja”.

UGOVARANjE PUTEM INTERNETA
U „Đenerali osiguranju Srbije” kažu da je nakon oluje poraslo interesovanje za osiguranjem, a da je u odnosu na isti period prošle godine povećan broj ugovorenih osiguranja.
– Bilo je aktiviranja polisa neživotnog osiguranja. Imali smo na većim sistemima prijavljene štete u nekoliko firmi na teritoriji Grada Zrenjanina i u Opštini Kikinda, gde takođe poslujemo – kaže Robert Naćuk, direktor „Đenerali osiguranja Srbije” Filijale Zrenjanin.
Sa druge strane, kaže da ne može generalizovati za koju vrstu osiguranja se građani radije opredeljuju.
– „Đenerali osiguranje Srbije” kao i druge osiguravajuće kuće u Srbiji koriste razne načine da obaveste građane o mogućnostima ugovaranja. Oni se najviše informišu na našem sajtu ili u našim poslovnicama gde mogu dobiti sve neophodne informacije. „Đenerali osiguranje Srbije” je prvo u Srbiji koje omogućava ugovaranje osiguranja domaćinstva, čak i putnog osiguranja, bez dolaska u poslovnicu. Putem interneta možete na lak način da ugovorite osiguranje i da za male pare imate sasvim pristojno pokriće u zavisnosti od imovine koje posedujete – poručuje Robert Naćuk.

  • ORKANSKI UDAR
    – U Meteorološkoj stanici u Zrenjaninu izmereni su udari vetra brzine 85 km na čas, što spada u olujne udare. Na osnovu šteta na drveću i građevinskim objektima, na pojedinim lokalitetima, brzina vetra najverovatnije je dostizala vrednosti orkanskih karakteristika, odnosno i više od 100km/čas. Vetar je 17. septembra bio posledica promene vazdušne mase i prelaska frontalne zone preko našeg područja u kojoj je bilo više jakih olujno-gradonosnih oblaka, čiji je proizvod bilo olujno nevreme koje je zahvatilo Mačvu i veći deo Vojvodine, odnosno Srem, južne delove Bačke, Srednji i Južni Banat – objašnjava Đorđe Kardum, direktor Radarskog centra Samoš. – Olujno-gradonosne oblake, koji su se izuzetno brzo kretali i više od 80km/čas, radarski smo pratili pre njihovog nailaska u Vojvodinu, još izvan teritorije Srbije, sat-dva pre nego što je zahvatilo Banat. Kardum ističe da čovek može da deluje na sprečavanje padanja grada na tlo, te je delovano u Vojvodini još na području Srema i Južne Bačke, gde su uspešno ispaljene protivgradne rakete na gradonosni oblak, usled čega oblak prestaje da proizvodi grad pre nailaska na Tisu.
    – Na dve protivgradne stanice na teritoriji Zrenjanina, u Knićaninu i Botošu, oko jedan minut bilo je poneko i vrlo retko zrno sugradice, nošeno jakim vetrom. Direktno, neposredno delovanje da se spreči duvanje ovakvog vetra je izvan čovekovih moći, a Republički hidrometeorološki zavod je na vreme izdao upozorenja o olujnom nevremenu – naglašava Kardum.

I. ISAKOV

 

FacebookTwitter