NAŠA ANKETA: ŠTA KAŽU ČITAOCI O LISTU „ZRENjANIN” – čitaju ga porodično, od prve do poslednje stranice

Čitanje našeg lista uglavnom je dugogodišnja porodična tradicija, navika koja se stiče od roditelja, a neretko i od babe i dede. Kao i mnoge druge tradicije, i ova u nekim domovima nestaje, što zbog nedostatka vremena, što zbog sve većeg oslanjanja na internet gde se sadržaj može dobiti besplatno, a delom i zbog opšte apatije i odustajanja od praćenja medija i društvenih dešavanja.
Neki od sugrađana sa kojima smo razgovarali, rado se prisećaju „dobrih starih vremena” lista „Zrenjanin”, dok drugi priželjkuju promene i novi dizajn. Raduju pohvale, ali i konstruktivne kritike, koje pokazuju da je sugrađanima važno da postoji pouzdano regionalno glasilo.

Radmila Radojković, sociološkinja, autorka bloga „Rahat bahat lokum tvornica”:
– Moja mama je posvećeni čitalac lista „Zrenjanin”. Kupuje ga četvrtkom uveče i uvek prelista prva. Znatiželjno i pažljivo. Zaintrigirani njenom mimikom i polovičnim komentarima, tata i ja ne možemo da dočekamo svoj red. „Pobogu, ženo, čitaj naglas!”, dobacuje tata nestrpljivo. „Samo preskoči čitulje!”, redovno dobacim ja. Četvrtak veče je već godinama unazad naše vreme za „vesti iz varoši”. A list „Zrenjanin” je jedina novina koju čitamo zajedno.
Meni je važan jer smo oko njega stvorili jedan porodični momenat u kome uživamo. To je zajedničko čitanje novina, komentari, razmena mišljenja i smeh koji ga prate. Lokalni nedeljnik je uopšteno važan, bilo u štampanom, bilo u digitalnom obliku, ukoliko ima hrabrosti i mogućnosti da izgradi zdrav kritički odnos prema okruženju u kome nastaje. Da ne bude instrument nijedne političke opcije, već da o svakome piše informisano, argumentovano i po zasluzi. Da bude ne samo sredstvo informisanja, nego i pokretač dobrih promena u svom okruženju i za svoje čitaoce. Omiljene rubrike su mi „Kultura” i kolumna Ljiljane Bailović, koju pratim još od srednje škole. Stranica za mlade treba da ima svoje mesto u listu svake nedelje, a rubrika „Modni žiri” da ode u zaborav.

Željan Popov, aktivista Zrenjaninske omladinske razvojne organizacije:
– Mama kupuje list „Zrenjanin” svake nedelje. Omiljena rubrika mi je „Kultura”, gde pratim gradska dešavanja. Volim da pročitam i reportaže koje se redovno objavljuju. Poslednja koju sam čitao je bila o slici Lenke Dunđerski, pa sam se zato zainteresovao i počeo da istražujem o dvorcu Sokolac. List „Zrenjanin” čitam zbog kratkih informacija i zanimljivih priča, uglavnom su to ili kratki tekstovi ili oni baš dugi, srednje ni ne čitam. Slabije pratim i političke strane. Bilo bi dobro da i organizacije civilnog društva dobiju prostor u listu poput političkih partija, da mogu da komentarišu teme u gradu. Retko kada čitam internet izdanje lista, a sajt sam pratio kada su bile nestašice vode.

Milena Nešić, penzionerka:
– U našoj porodici se redovno kupuje list „Zrenjanin”. Ja ga kupim četvrtkom pre podne, pa odmah prva i pročitam, od prve do poslednje strane. Moj muž najradije čita sportske strane jer prati lokalne fudbalske lige. Jako je dobar list „Zrenjanin”, tu se informišem o dešavanjima u gradu i zato i treba da postoje ovakve novine. Ja sam posebno pažljivo u poslednje vreme pratila tekstove o postavljanju splava u Maloj Americi i zadovoljna sam kako ste izveštavali o tome. Poslednji članak je bio naročito opširan.
Jelena Stojičić, frizerka:
– Čitam list „Zrenjanin”, baba i deda ga kupuju, pa ga onda kod njih pročitam. Prve strane koje prelistam su verovatno oglasi, a potom i čitulje. Nemam nikakvih sugestija za list „Zrenjanin”, odlično je kako je sada, ne treba ništa menjati. Za te pare koliko košta, nudi se baš dosta sadržaja, „debele” su novine. Osim štampanog izdanja, ne pratim sajt lista „Zrenjanin”, niti vašu Fejzbuk stranicu.

Veljko Popetrov, frizer i vlasnik frizerskog salona:
– Odavno sam čitalac lista „Zrenjanin”. Najviše čitam sportske strane, pa zatim oglase i čitulje. Volim da pogledam i onu stranu sa zanimljivostima, „Mozaik”. Ne sviđa mi se dizajn lista, trebalo bi nešto da se promeni zato što ovako izgleda od pamtiveka, bio je isti još kada su ga moji baba i deda kupovali. Loš je i papir na kojem se štampa, ruke budu crne posle čitanja. A takođe mi se ne dopada ni to što „Zrenjanin” izgleda kao dnevna štampa, iako je nedeljnik. Mislim i da bi naslovne strane mogle biti zanimljivije.

Katarina Stevanov, studentkinja:
– Kod nas u kući se redovno čita list „Zrenjanin”. Kupuje ga uglavnom tata, on prvi i pročita. Najviše volim da čitam intervjue zbog toga što se rade sa ličnostima koji su obeležili neko vreme, a pratim i kolumnu „Ogledalo nedelje”, zatim rubrike „Društvo” i „Kultura” jer uvek mogu da nađem nešto zanimljivo. Čitam i sajt lista i tada uglavnom idem na deo o mladima i gradu. Pratim i stranicu na Fejzbuku, uvek se može naći nešto zanimljivo i aktuelno. Nemam posebnih primedbi na list „Zrenjanin”, samo nastavite tako, jedino bih volela da se uvede nešto o kulinarstvu, nutricionizmu i zdravoj ishrani i možda neki kulinarski recept da izlazi svake nedelje.
Zlatomir Momirov, diplomirani pravnik:
– Ranije sam redovnije čitao list „Zrenjanin”, mada ga i sada čitam. Mislim da je danas siromašniji jer je onaj stvaralački deo lista oslabio. Sada nekako najviše ima ekonomskog dela, drugi deo su čitulje, pa sport, a to mi nije tako zanimljivo. Nema više tako raznolikih sadržaja kao nekada. Ranije je bila redovna rubrika o lokalnoj istoriji grada i okolnih mesta, bazirana na podacima iz Istorijskog arhiva. Bilo je i literarnog dela sa kratkim pričama sa terena, o lokalnim znamenitostima i slično, što listu danas nedostaje. Nekada sam zaista redovno čitao, posebno kada sam bio u vojsci. Onda sam bio i pretplaćen na list „Zrenjanin”, pa mi je stizao u drugi kraj Jugoslavije jer mi je to bila spona sa zavičajem. Inače, smatram da je važno da postoji regionalni list.

Nikola Kovačević, predsednik Samostalnih sindikata Zrenjanina:
– Kupujem list „Zrenjanin” odavno, gotovo od kada je počeo da izlazi. Mada ga sada kupujem i nerviram se, jer imam zamerki, a to je da se ne bavite dovoljno temama iz privrede, na primer svim onim firmama koje su zatvorene. Nepotrebni su izveštaji o tome kada se otvori jedan semafor, a zvaničnici se slikaju. Nama se dešava da 400 ljudi ostane bez posla, a niko neće da napiše. Ove godine je po mojoj evidenciji 1.200 radnika izgubilo posao. Treba pisati o tome, da se objasni zašto se to dešava.
M. MARIČIĆ

FacebookTwitter