Međunarodna, naučna konferencija „Srpski pokret u Vojvodini u Revoluciji 1848/9. godine“ svečano je otvorena juče u Kaštelu Ečka, povodom obeležavanja 170 godina od velikih istorijskih događaja koji su se desili na teritoriji Habzburške monarhije, kao i formulisanja ideje Vojvodine koja se odigrala na početku Revolucije.
Prisutne je najpre pozdravio dr Dušan Stupar, predsednik Organizacionog odbora, istakavši da je dvorac skoro isti kao 1848. godine, gde su odigrale prve velike bitke i događaji koji su znatno uticali na sve ono što kvalifikuje 1848/49. godinu, kao prekretnicu, dok to za sprski narod znači formiranje Vojvodine.
– O značaju i zamahu dostignuća svih tih događaja imaćemo prilike da slušamo kvalifikovane istoričare, specijalizovane za ovaj period, iz Mađarske, Rumunije, sa prostora Vojvodine i Srbije – istakao je dr Stupar.
Poželevši gostima ugodan boravak u Ečki, gradonačelnik Čedomir Janjić je podsetio da su Kaštel Ečka i monumentalna Županijska zgrada, današnja gradska kuća, otvoreni 1820. godine, tri decenije pre Revolucije.
– Ovom digresijom hoću da kažem da revolucionarni događaji 1848. dolaze u periodu ne samo nacionalniih, etničkih i socijalnih, već i graditeljskih i drugih turbulencija na teritoriji Monarhije. Nacionalni pokreti neminovni su izbijali u prvi plan u jednoj heterogenoj tvorevini od čak 50 miliona stanovnika. Srbi su činili deo Monarhije tog vremena, a Revolucije 1848. godine je značila pokušaj srpskog naroda da očuva nacionalni identitet i odbrani ideju državnosti. Govorim, naravno, o stvaranju teritorijalno-političke autonomije kojoj je sama Monarhija dala naziv Vojevodstvo Srbija i Tamiški Banat – poručio je Janjić, osvrnuvši se na događaje koji su se desili na teritoriji Banata, u kojem je Srpski pokret imao snažno uporište. – Mnogo toga je prethodilo Revoluciji i verujem da će ovaj skup tome dati doprinos, iznošenjem naučnih činjenica i podataka, predstavlojanju novih aspekata nacionalnih pokreta iz tog perioda. S vremenske istorijske distance, od 170 godina, danas je najvažnije negovati kulturu sećanja i sagledavati događaje iz prošlosti u kontekstu budućnosti, saradnje i razvoja svih ovde prisutnih naroda, kako onih koji žive u Vojvodini, tako u našem okruženju i na čitavom etničkom prostoru.
Čast da otvori naučnu konferenciju pripala je Ištvanu Pastoru, predsedniku Skupštine AP Vojvodine. Za njega je, kako je rekao, poziv na otvaranje bio intrigantan i delikatan, ne iz pozicije predsednika Skupštine APV nego iz pozicije predsednika Saveza Vojvođanskih Mađara, ali da je želeo da dođe iz više razloga. Citirajući rečenicu Vinstona Čerčila da „stav i izražavanje stava je prosta, jednostavna stvar, ali ono što se čini to menja okruženje“ istakao je da olako izgovaramo rečenice koje odgovaraju našoj stvarnosti, da je Vojvodina višenacionalna, višekonfesionalna zajednica koja je u kulturološkom smislu mnogobojna i da to doživaljavamo kao vrednost.
– Ako je to tako, a ubeđen sam da jeste, onda nije dovoljno izraziti prost stav u vezi sa tom činjenicom, nego to i činjenjem treba potvrditi. Prihvatio sam ovaj poziv da bih svojim činjenjem potvrdio da verujem u istinitost Čerčilove rečenice – poručio je Pastor.
Kako je rekao, ako je raznobojnost vrednost u Vojvodini onda se to ne odnosi samo na nošnje, muziku i kiuhinju nego i na zajedničku istoriju koju doživljavamo na različite načine.
– Proteklo je 170 godina, dovoljno da o ovim stvarima trezveno i objektivno govorimo. Prihvatio sam poziv da budem učesnik ovog poduhvata na kojem će Rumuni, Srbi, Mađari govoriti o ovom istorijskom periodu iz pozicije iz koje je doživaljvaju, što je prava vrednost konferencije – zaključio je Ištvan Pastor.
Danas slede tri panel diskusije, dok će u nedelju, 22. aprila, biti zaključna razmatranja kao i zatvaranje naučne konferencije.
