NAUČNO- STRUČNI SKUP O PIVU, PIVARSKIM SIROVINAMA I OPREMI: Do kraja godine Zrenjaninsko pivo?

– Više od godinu dana pregovaramo sa jednom svetskom kompanijom – proizvočaem piva – i do kraja godine moguć je početak rada njenog pogona u Zrenjaninu. Proizvodiće pivo koje će u nazivu imati ime našeg grada – izjavio je danas gradnačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić prilikom otvaranja Drugog Simpozijuma o pivu, pivarskim sirovinama i opremi, koji će trajati do 30. avgusta

Predsednik Organizacionog odbora Simpozijuma je kao i prošle godine profesor dr Radovan Pejanović, a na čelu Stručnog odbora je profesor dr Viktor Nedović. Simpozijum je otvorio ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.

On se, pored pohvala organizatorma i učesnicma Simpozijuma na naporu da oporave ovu značajnu proizvodnju, u čemu poslednjih godina ima dobrih rezultata, osvrnuo i na jačanje i povećan inters za upis u srednje stručne škole.

Tokom prvog dana rada zapaženo je predavanje Rebeke Božović iz Udruženja pivara Srbije o ekonomskom značaju pivarstva za našu zemlju. Ona je saoštila podatak da je Srbija proizvede oko 5,2 miliona hektolitara piva, a potroši oko 4 miliona hektolitara. Srbija je drugi izvoznik piva u Evropsku uniju, a od ostalih zemalja najveći kupac piva iz srpskih pivara je Bosna i Hercegovina. Od članica Unije najviše srpskog piva kupuju Hrvati, Mađari i Grci. Prihod od akcija i poreza na dodatnu vrednost od prometa piva dostiže 226 miliona evra. Božovićeva je, međutim, problematizovala visinu akciza, s obzirom na nisku kupovnu moć naših građana.

Profesor dr Peter Raspor održao je predavanje o kvascu kao motoru fermantacije piva. Profesor dr Viktor Nedović sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu dao je izuzetno zanimljiv prikaz novih tehnika ubrzne fermantacije sladovine u procesu vrenja piva. Pažnju stručnjaka izazvala je ocena profesora Nedovića da ova tehnika daje mogućnost kontinuiranog vrenja, umesto vrenja u đaržama, čime se štede vreme, energija, a i postrojenja u pivarama.

Profesor dr Jan Kišgeci govorio je o mogućnostima opotavka hmeljarstva u Vojvodini. Hmelj se u ovom moantu gaji na 5 hektara u oklini Bačkog Petrovca, a u razvoju je još 15 hektara hmeljarnika, stotinu putanja površina u odnosu na 1960. godinu. On je izrazio nadu da će se ova proizvodnja oporaviti, s obzirom na odline agroekološke uslove podneblja Vojvodine, posebno Južne Bačke.

Kišgeci i Nedović su se složili u oceni da je kvasac motor nastanka, a hmelj – duša piva!

Nešto više o iskustvima u proizvodnja hmelja govorio je Rastislav Struhar, jedan od najznačajnijih proizvođača u našoj zemlji.

Glavni pkrovitelj Simpozijuma je Grad Zrenjanin. Organizatori su Udruženje pivara Srbije čiji članovi su pivare Karlsberg, Apatiska i pivara Hajneken Zaječar i Maltineks Bačka Palanka i Institut za ratarsvo i povrtarstvo Novi Sad, uz veći broj suorganizatora.

M. S-n.

pivarstvo _0002_resize

pivarstvo _0003_resize

pivarstvo _0004_resize

pivarstvo _0005_resize

pivarstvo _0006_resize

pivarstvo _0007_resize

pivarstvo _0009_resize

pivarstvo _0010_resize

pivarstvo _0011_resize

Pivarstvo Rastislav Struhar proizvodjac hmelja

Pivarstvo Rebeka Bozovic

pivarstvo _0012_resize

FacebookTwitter