Ako zaista želimo da budemo uspešna država u kojoj ljudi pristojno žive, odlazak državljana Srbije u inostranstvo je sigurno jedan od najkomplikovanijih problema sa dugoročno najtežim posledicama. Namerno ne kažem odlazak „radnika”, nego „državljana Srbije”, jer ne odlaze samo radnici, već bukvalno svi profili, od nekvalifikovanih radnika do doktora nauka – rekao je Goran Kovačević, generalni direktor kompanije „Gomeks” za list Zrenjanin, odgovarajući na pitanje da li njegova kompanija ima problem sa radnom snagom zbog njenog konstantnog odliva u inostranstvo.
Kao najveći uzrok ovoj pojavi Kovačević vidi, pre svega, niske plate u Srbiji, a ogromne potrebe za radnom snagom u zemljama EU.
Uvoz radnika – odakle?
Ima li istine u pričama da će i Srbija, u dogledno vreme, morati da uvozi radnu snagu? Goran Kovačević takve tvrdnje smatra diskutabilnim, a sa njim se slaže i Steva Kočalka, predsednik ZREPOK-a i vlasnik firme „Valor”.
– Postavlja se pitanje odakle da uvozimo radnike? Iza nas nema mnogo evropskih i geografski bliskih zemalja koje bi bile kandidati da od njih preuzimamo radnu snagu, pa nam onda ostaju azijske ili afričke zemlje, a to mi ne izgleda kao realno rešenje – navodi vlasnik „Gomeksa”, koji dodaje da je jedini pravi način borbe protiv ove pošasti unapređenje ekonomskih prilika ili, jednostavnije rečeno – bolja proizvodnja, jeftinija država, više plate, bolji društveni standard.
Kočalka, pak, tvrdi da je rešenje trebalo tražiti devedesetih godina prošlog veka i da je sada već kasno za popravljanje situacije.
– Mislim da je šansa za traženje rešenja propuštena 90-ih godina. Sada je već kasno, ako govorimo iskreno. Tada smo mogli da uradimo nešto povodom ostvarivanja očekivanja koje ljudi imaju u vezi sa platom, letovanjem, zimovanjem, pristojnim životom. Niko, pa ni migranti, ne žele da ostanu u Srbiji, nego stoje na granici, čekajući da prođu dalje u Evropu – konstatuje Kočalka.
Sa tim se ne slaže Senka Jankov, profesorka sociologije u Zrenjaninskoj gimnaziji. Ona kaže da ne može da gleda na situaciju tako pesimistički.
– Država ima sistem koji može da promeni stanje, da reši situaciju. Pitanje je samo da li ona to želi. Pitanje je koji je cilj države za budućnost – kratko je prokomentarisala.
Neće sudbinu roditelja
Senka Jankov smatra da su mladi danas mnogo svesniji stanja u društvu nego što je to bila omladina pre 30 godina. Ona navodi da je primetila kod svojih učenika da su to shvatili gledajući svoje roditelje i ljude oko sebe kako se muče da bi zaradili.
– Ono što mi pokazuje da je naše društvo prilično bolesno, jeste činjenica da mnogi očekuju da napreduju ulaskom u politiku, umesto zahvaljujući znanju. Pojedinci su uložili mnogo toga u obrazovanje, i znamo da nije svakome dostupno, a od toga nemaju zaradu posle diplomiranja. Čujem od učenika Gimnazije da većina želi da završi državne fakultete, ali se nadaju da posle školovanja odu u inostranstvo. Deca očekuju da će znanje i veštine koje će steći u Srbiji, više ceniti u drugoj državi i da će imati više mogućnosti da se usavršavaju – priča o svojim iskustvima sa učenicima Senka Jankov.
Ona dodaje da je ljudima dosta i nesklada između onoga što se plasira u medijima i onoga što oni vide svakodnevno: – Pritom, od ljudi koje znaju, čuju ili vide da je njima mnogo bolje posle odlaska iz Srbije nego dok su bili tu.
Goran Kovačević: Ljudi misle da je u inostranstvu lako
– Ozbiljan problem je i poremećen odnos prema radu, jer je primetno da mnogi koji odlaze, misle da će tamo zaraditi daleko više novaca sa daleko manje napora, a to se najčešće ispostavi kao zabluda. Jednostavno, morali bismo ponovo uspostaviti kult rada i radnika. Za to su odgovorni i poslodavci i radnici – objašnjava Kovačević i dodaje: – Mi u „Gomeksu” se trudimo da isplaćujemo plate barem kao i drugi ozbiljni poslodavci u našoj branši, tako da su naši problemi čak i nešto manji nego u ostalim trgovačkim lancima, ali daleko od toga da možemo biti zadovoljni. I kod nas je glavni razlog napuštanja radnog mesta odlazak u inostranstvo. Pokušavamo sistemski da obezbedimo i neke mogućnosti napredovanja, što je i dalo rezultate, pa smo minimalizovali odlazak srednjeg i visokog stručnog kadra.
