NEIZVESNA SUDBINA ZRENjANINSKOG MOSTA NA SUVOM

ČUVENA ATRAKCIJA POD ZNAKOM PITANjA

Kakva će biti sudbina jedinstvenog mosta na suvom i da li će biti srušen ili obnovljen, dilema je koja traje već godinama a koja je ovih dana ponovo aktuelizovana. Odbornici Skupštine grada Zrenjanina usvojili su genaralni plan regulacije „Mala Amerika“ po kome je prostor na kome se most nalazi određen za površinu javne namene. To znači da je predviđen za izgradnju platoa, zelenila i cveća, kao i klupa i drugog mobilijara a nije isključena ni mogućnost izgradnje sportskih terena, ideje koja je propagirana pre nekoliko godina. Ovaj most, koji je pre tačno trideset godina zbog pregrađivanja Begeja ostao na suvom, postao je jedan od simbola grada, i jedinstvene atrakcije na ovim prostorima.
U Direkciji za izgradnju i uređenje grada Zrenjanina saznajemo da je plan generalne regulacije MZ Mala Amerika predviđa izradu posebnog projekta kojim će se tačno definisati uređenje površine javne namene između dva jezera na kome se nalazi most na suvom.

Projekat za budućnost mosta

– Ovaj projekat će precizirati sudbinu mosta i u potpunosti rešiti da li će se on potpuno ukloniti, izmestiti na drugo mesto ili revitalizovati – rekla nam je Biljana Jovanović, zadužena za odnose sa javnošću u ovom javnom preduzeću. Inače, odbornici Skupštine grada dali su „zeleno svetlo“ i planu izmena i dopuna rada Direkcije u 2015, gde se planira utrošak od sedam miliona dinara za uređenje mostova, pa je pretpostavka da će se delom ovih sredstava rešavati sudbina mosta na suvom.
Bojan Kojičić, istoričar umetnosti u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Zrenjaninu na pitanje da li treba ukloniti most na suvom, kaže da bi njemu trebalo naći neku namenu i sanirati ga.
– Ne mislim da bi ga trebalo olako srušiti. Međutim, sa druge strane, i sanacija mosta koji pri tom nema funkciju, dosta košta. Smatram da bi oko sudbine mosta trebalo da se pitaju i organizacije koje su se njime bavile. Sa moje tačke gledišta, mnogo više mi je žao spomenika kulture koji se raspadaju i koji se ruše ili su pred rušenjem poput Kuće Filkovića ili stare špiritane a koje su pod zaštitom – istakao je Kojičić uz napomenu da bi rešenje za buduću sudbinu mosta trebalo da se usaglasi i sa stavovima nevladinih organizacija i umetnika. On je dodao i da arhitektonska i istorijska vrednost mosta na suvom nije velika i da nije zaštićeno dobro, kao i da nije u centralnoj zoni zaštite.

Sanacija nasuprot rušenju

I druge struke se slažu da most sa godinama sve više propada i postaje ruglo bez funkcije, tako da je u ovom momentu bliži rušenju nego sanaciji, dok su, recimo udruženja poput onog koje nosi ime mosta na suvom za njegovu revitalizaciju. Jedni su bliže stavu da njegovo mesto treba zauzeti neki sportsko rekreativni kompleks, park, igralište, amfiteatar sa bioskopom i pozorištem na otvorenom ili bilo šta drugo od javnog značaja. Uzor mogu biti i svetski gradovi, poput recimo Valensije koja je reku izmestila izvan centra grada, baš kao što je Zrenjanin uradio sa Begejom, a isušeno rečno korito pretvorila u jednu od glavnih atrakcija grada.
Međutim, bez obzira na njegovu arhitektonsku vrednost, za veliki broj Zrenjaninaca most na suvom bio je i ostaće jedan od prepoznatljivih simbola grada a mnogi su za njega vezani i iz sentimentalnih razloga, te da stoga neće olako dopustiti da bude srušen.
S.Vorkapić

FacebookTwitter