Nejednakost i lokalni razvoj (481)

Piše: dr Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 

Ekonomisti se dugo bave ispitivanjem odnosa nejednakosti u raspodeli dohotka između pojedinaca i ekonomskog rasta. Analiziraju uticaj privrednog rasta na ekonomsku nejednakost, proveravajući da li je pomenuti uticaj pozitivan ili negativan. Ovo naročito interesuje kreatore ekonomske politike, budući da raspolažu mehanizmima pomoću kojih mogu da utiču na redistribuciju dohotka, a time i na stopu privrednog rasta. Problem je dobio na značaju zato što kreatori ekonomske politike nisu sigurni da li države i regioni treba da stimulišu ekonomski razvoj putem snažnijih finansijskih podsticaja ili da usmere pažnju i resurse ka smanjenju nejednakosti i jačanju društvene kohezije sa ciljem da dinamiziraju ekonomski rast.
Kreatorima ekonomske politike posao otežava činjenica da uticaj nejednakosti na rast može da bude različit i unutar iste zemlje, ali i unutar istog regiona u okviru nacionalne države, a kao posledica činjenice da različiti mehanizmi deluju u urbanim i ruralnim područjima. Ključno pitanje u oblasti regionalne ekonomije jeste kako pokrenuti razvojne procese u različitim regionima. Budući da se regioni između sebe razlikuju po mnogim bitnim karakteristikama, nije moguće primeniti jedinstveni pristup u svim slučajevima.
Uticaj ekonomske nejednakosti na rast nije identičan u svim tipovima regiona. Istraživanja upućuju na zaključak da u urbanim područjima postoji pozitivan odnos između nejednakosti i rasta, dok je u ruralnim sredinama odnos posmatranih kategorija negativan. Naime, urbana područja karakteristična su po velikom stepenu koncentracije ljudi i resursa, te po relativno visokom stepenu anonimnosti. Usled koncentracije ekonomske aktivnosti i resursa, izvesno je da će se ostvariti koristi u vidu veće produktivnosti rada i inovacija, a kao efekat koncentracije znanja, veština, sposobnosti, kreativnosti i specijalizacije na tržištu rada. Da bi se u dovoljnoj meri privukla specijalizovana radna snaga, urbana područja moraju da ponude adekvatne (veće) zarade kao motiv za visoko kvalifikovanu i kreativnu radnu snagu da odluči da živi i radi u konkretnom lokalitetu. Dakle, izvesno je da to vodi ka širenju platnih razreda i povećanju nejednakosti.
Sa druge strane, u ruralnim oblastima „motor” razvoja jeste nešto drugo – pre svega socijalni kapital. U pitanju su nivo poverenja između lokalnih žitelja, zatim kvalitet normi i pravila ponašanja i poslovanja, društvene veze/relacije, te poslovna povezanost/umrežavanje koje postoje u ruralnim zajednicama. U područjima koja nemaju mnogo stanovnika, kontakti između ljudi su intenzivni (stepen anonimnosti je nizak). Ljudi se mnogo bolje poznaju i neguju prijateljske odnose. U takvim okolnostima izražena nejednakost u dohotku bi bila loša za rast – negativno bi se odrazila na socijalni kapital, koji je veoma važan razvojni resurs u ruralnim oblastima.

 

FacebookTwitter