Sasecanje troškova, budžetske plate, za programe šta ostane
Lokalna samouprava izdvaja čak osam odsto sredstava iz gradskog budžeta koja su namenjena ustanovama kulture, stoga se može postaviti pitanje kako, i da li te ustanove uspevaju da egzistiraju sa tim novcem. O ovoj temi govori sociolog dr Nemanja Zvijer, koji je statusu kulture u neoliberalnom poretku posvetio istraživanje, čije je rezultate prezentovao i na tribini u organizaciji Zrenjaninskog socijalnog foruma. Moderator je bio politikolog Miroslav Samardžić.
Objašnjavajući kako se finansiraju i funkcionišu ustanove kulture na lokalnom nivou, Nemanja Zvijer je kao primer uzeo Kulturni centar Zrenjanina – instituciju koja se finansira sredstvima iz gradskog budžeta.
– Kada se floskule o važnosti i neophodnosti kulture razgrnu, uoče se pravi pokazatelji koliko se u nju ulaže – ukazuje ovaj sociolog.
STRUKTURA TROŠKOVA
– Na osnovu podataka do kojih sam došao u istraživanju, pokazalo se da se kultura izuzetno slabo vrednuje. Postoci koji se izdvajaju iz gradskog budžeta, iako možda izgledaju veliki, nisu realna slika stvari. Dobar deo tih izdvajanja odlazi na troškove zaposlenih i održavanje institucija, a jako mali deo daje se na programe i sadržaje koji su namenjeni publici i koji su suština rada svake kulturne institucije – kaže dr Nemanja Zvijer, ističući da nije toliki problem visina izdvajanja za kulturu, već njihova struktura.
Neoliberalizam je pokret u ekonomiji zasnovan na neoklasičnoj ekonomskoj teoriji i protivi se uplitanju države u ekonomiju, protekcionizmu i visokim stopama poreza.
Kultura na lokalu je uveliko ugrožena, a suština neoliberalne agende jeste da se ona podredi zahtevima sistema kako bi se on kroz nju legitimisao.
– Veoma važni elementi neoliberalne doktrine su slobodno tržište, liberalizovana trgovina i privatna svojina. Osim toga važna načela su i stroga fiskalna disciplina i smanjenje javne potrošnje. Značajan faktor je i minimalizovanje uloge države, jer neoliberalizam državu svodi na čisto formalne funkcije i ona samo uspostavlja zakonsku regulativu za pomenuta načela – kaže Zvijer.
Kada se ovakve činjenice imaju u vidu, postavlja se pitanje kakve mogu biti konkretne posledice neoliberalne politike u sferi kulture na lokalnom nivou i da li su one mnogo dublje od smanjenja javne potrošnje na umetnost i druge kulturne aktivnosti.
VISOKIH SEDAM ODSTO
Ako se krene od najopštijeg nivoa, i ako se ima u vidu gradski budžet i u okviru njega procenat ukupnih izdvajanja za kulturu u odnosu na ukupne rashode, uočava se da je taj procenat u poslednjih petnaestak godina, uz izvesne oscilacije, u blagom padu, koji je sasvim u skladu sa neoliberalnom praksom smanjenja potrošnje, posebno u sferi kulture.
– Ono što odudara od neoliberalnog obrasca, jesu zapravo veliki postotci izdvajanja za kulturu, koji su u pojedinim periodima iznosili više od deset procenata od ukupnih rashoda u budžetu, što nije mali postotak – istraživao je sociolog Zvijer.
Ono što je istakao kao veoma interesantno, i što je u velikoj meri u suprotnosti neoliberalnim načelima, jeste to da je prosek ukupnih izdvajanja za kulturu izrazito visok i da iznosi više od sedam procenata od ukupnih rashoda u gradskom budžetu u proseku u poslednjih petnaestak godina.
– Kada se razmotre budžeti samih kulturnih institucija koje finansira Grad, dobija se nešto drugačija slika. Ono što se prvo uočava, jeste da znatan deo budžeta odlazi na rashode za zaposlene. Tako je u periodu od 2001. do 2003. godine, u okviru ukupnih izdvajanja za kulturu u gradskom budžetu Grada Zrenjanina 75 procenata odlazilo na rashode za zaposlene, što je izuzetno velik postotak u okviru jedne kulturne institucije – rekao je Zvijer.
KULTURA KAO TROŠAK
Ovakva sudbina nije zaobišla ni Kulturni centar čija se značajna sredstva troše na plate zaposlenih, a manje na kulturni sadržaj što je osnovna delatnost svake institucije. Šire gledano, mnogo manje sredstava se troši na samu kulturu kao takvu.
– Disparitet koji nastaje ovakvom raspodelom sredstava od kulturne stvara socijalnu ustanovu – istaknuto je u razgovoru. – Ova procena se ne odnosi samo na Kulturni centar, niti bilo koju drugu ustanovu u Gradu, već je uopštena slika ustanova kulture na nivou cele države – zaključio je naš sagovornik.
– Izdvajanja za kulturu se smanjuju kao nepotreban trošak, a sredstva koja su namenjena slivaju se u plate zaposlenih i na taj način se kupuje socijalni mir u krajnjoj instanci – kaže Zvijer. M. Malbaški
