(Ne)uspeh dualnog obrazovanja

Piše: Dalibor Bubnjević

Jedna od najčešće pomenutih tema u javnom dijalogu, tokom proteklih meseci, jeste učinkovitost koncepta dualnog obrazovanja. Mnogi političari, kao i teoretičari, su uvereni da navedeni sistem edukacije srednjoškolaca može za nas predstavljati izlaznu strategiju iz ekonomskog ambisa. Svoje mišljenje zasnivaju na iskustvima brojnih zemalja Evropske unije koje pomenuti pristup rabe već decenijama.
U načelu se dualnom obrazovanju ne može mnogo toga zameriti. Osnova koncepta je saradnja sektora obrazovanja i privrede. Intencija je da se učenici što manje opterećuju bespotrebnim teorijskim znanjima. Ishod srednjoškolskog školovanja treba da bude maturant koji će biti spreman i sposoban da obavlja poverene radne zadatke bez dodatnih obuka.
Međutim, koliko je realno da će u Srbiji profunkcionisati navedeni sistem. Sa jedne strane se nalazi razorena ekonomija koja je preživela nedaće devedesetih i izazove petooktobarske tranzicije. Izložena je izuzetnoj tržišnoj nepredvidivosti i nelikvidnosti. Sa druge strane su srednje škole koje decenijama nisu modernizovane, a čiji brojni profesori ne mogu da ponude učenicima veštine i znanja koja su potrebna u novom milenijumu.
Sledstveno navedenom, postoji značajna verovatnoća da će srpski slučaj predstavljati odstupanje koje potvrđuje pravilo o uspešnosti dualnog obrazovanja.

FacebookTwitter