Na prelazu iz stare u novu godinu, od 30. decembra pa sve do četvrtog i petog januara, prostorije podruma šestospratnice u najstrožem centru grada, preko puta Vodotornja, bile su poplavljene komunalnom otpadnom vodom iz pedesetak stanova. Zgrada koju Zrenjaninci obično nazivaju „Tekstilova”, u Pupinovu ulicu izlazi sa brojevima 4 i 6.
– Bilo je to, da oprostite, mnogo prirodnih ljudskih izlučevina, da ne kažem fekalija i još koječega – kaže Mića Drašković, penzionisani oficir JNA, od pretprošle godine upravnik na broju 4.
– Možete zamisliti smrad, i odvratan osećaj u stomaku i disajnim organima kod stanara, i sve to bez reakcije ljudi iz „Vodovoda i kanalizacije”, u vreme i par dana posle praznika. Uostalom, u tako groznoj i sramotnoj situaciji morali su imati spremnu ekipu i opremu i za sam novogodišnji doček – kaže Drašković.
Sa ovom tvrdnjom su se manje više složili i ljudi iz Komunalne inspekcije, mada su i oni mogli energičnije da reaguju, smatraju stanari ove zgrade.
Njihovim ogromnim naporima, kao i angažovanjem radnika iz „Vodovoda i kanalizacije”, kada su najzad došli, najgora nečistoća je eliminisana, a zaraza izbegnuta.
Sada je veliki problem kako i čime oprati, oglačati cevi i zaštititi od korozije, ventile, merne uređaje i automatiku i – ko će to da uradi.
– Vidite i sami, reč je o ozbiljnim instrumentima koji inače dobro služe svojoj nameni. Svako ponešto zna o tome: treba primeniti neku vrstu dekontaminacije uz pomoć nekog jačeg deterdženta, kreča i blažih preparata hlora. Naglašavam blažih kako jače koncentracije ne bi nagrizle metal i merne uređaje. Moguće je čak napraviti i veću štetu od koristi. Šta smo tada uradili? Ništa dobro – uzbuđeno, ali sasvim jasno govori naš sagovornik.
Problem u Pupinovoj ulici je složen jer je kolovoz opterećen kako vozilima za snabdevanje, tako i službenim i „običnim” putničkim kolima i taksi vozilima. Ulica (još uvek) nije proglašena za jednosmernu, mada urbanisti o tome odavno razmišljaju. Nevolja bi bila mnogo veća da zgrada nije na srazmerno visokoj koti, pa velika količina povratnog toka otpadne vode treba da se nakupi da bi do nje stigao. Međutim, kada stigne, sliva se u duboko ukopane prostrane kotlarnice, pa sloj prljave vode odvratnog mirisa ume da bude visok i dva metra.
– Kanalizacione cevi su postavljene pod dovoljnim nagibom, ali su prilično stare, a tu i tamo su i nagrižene. Vode do raskrsnice sa Nemanjinom ulicom, a zatim „lome” ulevo. Tu, koliko mi je poznato, nailaze na kritično mesto, a to je šaht kod male „Gomeksove” samousluge. Tamo, s vremena na vreme, nastaje „kontra tok” otpadne vode koja se vraća nazad, prema Pupinovoj… Cevi inače, nastavljaju kroz Ulicu Slobodana Bursaća i kanalizacija se spaja sa nedavno izgrađenom potisnom stanicom za fekalnu otpadnu vodu kod đačkog doma. Nemam osnova da sumnjam u sve to, ali eto ovakve stvari nam se dešavaju – kaže Drašković i sleže ramenima, kao da sugeriše da problem neće biti moguće ni brzo ni lako rešiti. M. Stojin
