Iako se nije pouzdano znalo kakvu će igru igrati korona, onda kada smo već pomislili da smo je ispratili u nepovrat, naša sugrađanka Nikoleta Vidaković Dojkić, želela je da i ova generacija maturanata otpleše na Trgu slobode – sad već tradicionalni – maturski kadril, a i da predškolci, u susret početku osnovnog školovanja, imaju svoj plesni vatromet u centru grada. Poruka Nikolete Vidaković Dojkić, koju su, tokom njene aktivne plesne karijere, nazivali devojkom od gume, bila je: „Sanjajte svoje snove”. I zaigralo je 800 maturanata, uz zvuke Štrausovog valcera „Slepi miš”, ali, prvi put, sa zaštitnim maskama – u boji trobojke Republike Srbije.
Kako je ovaj projekat stigao i u našu zemlju?
– Prvi put se to u Srbiji dogodilo 2007. godine, kada su nas kolege iz Slovenije pozvale da i mi učestvujemo u ovom sjajnom projektu. Znala sam odmah da želim da projekat zaživi u našem gradu. Na moju veliku sreću, tadašnji gradonačelnik Goran Knežević podržao je ideju i punih 14 godina plešemo sa ostatkom sveta uz zvuke Štrausa.
Koliko maturanata je do sada učestvovalo u plesu na Trgu slobode i kakav je izazov bio priprema i neizvesnost održavanja ovogodišnjeg plesa?
– Prve godine je, kao i ove, učestvovalo oko 800 maturanata. Svake godine je plesalo sve više i najčešće je učestvovalo oko 1000 -1200 maturanata. Za ovih četrnaest godina ovaj ples je plesalo okvirno oko 14.000 Zrenjaninaca. Ove godine je to bilo uz dve probe na Trgu slobode, znala sam da mi to možemo i da neće niko biti izložen riziku ili ugrožen. I sve smo odradili za tri dana, i velike i male maturante, i bili su sjajni. Kada se male ruke slože, sve se može…
Ti si jedna od najtalentovanijih učenica Baletskog studija Radislavke Dabić, koja je prvim baletskim koracima učila generacije devojčica i dečaka u našem gradu…
– Da sam najtalentovanija ne bih rekla, ali najupornija sigurno. A Klub „Fri dens” sam otvorila 1999. godine, kada je tetka Rada prestala da radi. Do tada sam joj pomagala u njenom studiju. Za svu ljubav prema plesu i ljudima uopšte, mogu biti zahvalna upravo njoj i mojoj majci koja mi je uvek bila, i danas je podrška, na sve moguće načine, kao i mojoj sadašnjoj porodici koja mi daje i snagu i ljubav za svaki projekat koji započnem.
Imam sina Dušana i muža Nenada, majka živi sa nama, pomaže i Grad, kao i ustanove – Kulturni cenar Zrenjanina je velika podrška, Predškolska ustanova, vaspitači, roditelji dece.
