Novac

Piše: Ljiljana Bailović

Vest je prvo emitovala „Al Džazira” – da su kriminalci ukrali blizu 1,2 milijarde dolara u kriptovalutama od početka 2017. godine do danas, prema procenama neke radne grupe za borbu protiv krađe podataka sa interneta… Priznajem da, u mom malom životu, nisam uspela baš sasvim da shvatim ni kako funkcioniše ovaj javni bankarski globalni krvotok (možda i zato što je on, izgleda, delom i tajni) – a u međuvremenu su se, eto, pojavile i tzv. kripto valute, u virtuelnoj mreži. Ali se kripto valute ukrštaju i sa „realnim” bankarstvom, a očito su podložne i krađama (i prekrađama) – sve kao i „pravi” novac.
Kripto i realne valute se pretaču i umnožavaju na očekivane, ali i meni zaumne načine, i odmah mi je iz sećanja izronila rečenica koju su moja deca, ponekad, izgovarala dok su bila sasvim mala, nezadovoljna objašnjenjem da nemamo para za tu igračku: – Pa, što ne odeš u banku da kupiš pare?
Deca su, dakako, začas porasla, ovaj hibridni svet je njihov svet, i sad je na mene red da postavljam glupava pitanja. Na primer, zašto internet valuta mora da se krade, zar nije dvoljno kreirati je u kompjuteru? Mislim, ionako je u pitanju izmišljena stvar…
Nema nikakve sumnje da moje pitanje ide u isti red sa molbom one babe iz komšiluka, u mom ranom detinjstvu, kad je iz maramice razmotala bakarni dinar i dala mi da joj kupim po kile šećera, frtalj kile kafe, a od kusura – svilenih bombona za mene. Baba se, očito, više nije razumela u aktuelnu konjunkturu dobara i novca. Kao što se ni ja ne razumem u razmenjivost virtuelnog i realnog.
Uostalom, kao da se iko, osim sasvim malog broja ljudi na vrhu bankarskih piramida, uopšte razume u današnji koncept novca i funkcionisanje svih njegovih derivata? Na nama je samo da podmirujemo bankarske kreacije…

FacebookTwitter