Uspešnost vlasti u Zrenjaninu unazad pola decenije vrednovaće se i po najmanje četiri puta izigranom obećanju da će građanima „do kraja godine” odnosno za „par meseci”, biti obezbeđeno dovoljno vode za piće – oslobođene arsena i drugih nezdravih „dodataka”. Ne samo politički „obraz”, već i poveću sumu budžetskih para, gradski oci spasili bi da su birajući firmu i stručnjake kojima će poveriti prečišćavanje vode početkom 2015. godine postupili kao rukovodstvo Opštine Novi Bečej leto ranije.
Italijanska firma „Zilio” i njen predstavnik za Srbiju, Nenad Obradović, najpre su, naime, Opštini Novi Bečej ponudili svoje usluge.
– Sa „Ziliom” nas je povezao predstavnik ove kompanije za Srbiju, Nenad Obradović. Kada smo otputovali u Italiju, da vidimo kako izgleda i radi postrojenje, uočili smo nekoliko stvari. Pogon te fabrike ličio je na zanatsku radionicu, što je odmah prouzrokovalo sumnju da možemo dogovoriti efikasnu saradnju. Italijani su nam tada predstavili tehnologiju koja filtracijom vode otklanja arsen. Rekli su nam da postrojenja imaju u mnogim gradovima, ali ni jedan nije bio veći od Novog Bečeja. Po povratku kući, raspitujući se o svemu među domaćim stručnjacima, naše podozrenje o mogućnostima Italijana samo je poraslo – seća se Saša Šućurović, ondašnji predsednik Opštine Novi Bečej.
Od sagovornika saznajemo da su Italijani Novobečejcima pokazali da mogu da filtriraju arsen, ali i da je tek trebalo da ih uvere kako mogu da prečiste vodu u količini koja je potrebna varoši na levoj obali Tise.
– „Zilio” je predlagao ugovor u kome je cena prečišćene vode po kubiku trebalo da iznosi 28 evrocenti, merena na izlazu iz fabrike. To je značilo da ćemo taj iznos plaćati i za vodu koja iscuri iz tada dotrajale vodovodne mreže. Dodajući tome i činjenicu da je ovde tek 60 odsto potrošača plaćalo račun za vodu, shvatili smo da bi sve to morala da nadoknadi Opština. U tom trenutku to je prevazilazilo naše finansijske mogućnosti, a nije dolazilo u obzir da cenu vode dupliramo. Odlučili smo da ne potpišemo ugovor sa „Ziliom” već da najpre sredimo vodovodnu mrežu i zamenimo stare, azbestne cevi. Dakle da smanjimo gubitke, ali i da kvalitet vode ne narušavamo puštajući je kroz neodgovarajuće cevi – kaže Saša Šućurović, ističući da je u vreme dok je bio predsednik Opštine svake godine sređivan određeni deo lokalnih vodovodnih instalacija.
Naš sagovornik priznaje da je bio prilično iznenađen kada se Zrenjanin predomislio i umesto „Vasertehnika”, firme sa kojom je već zaključio ugovor, za prečišćavanje vode angažovao „Zilio”. Tim pre što su kao članovi novobečejske delegacije bili i ljudi iz ovdašnjeg SNS-a. Oni su u Italiji tvrdili da je tehnologija Italijana mnogo lošija nego ona koju Zrenjaninu namenila nemačka firma.
