Železnički putnički saobraćaj u srednjem Banatu sveden je na minimum. Iz Zrenjanina prema Beogradu i Novom Sadu, unazad osam meseci, ne može se putovati vozom. U avgustu i oktobru, i ka Kikindi, umesto prugom, putnici su morali drumom. Do njihovih odredišta železnica ih je prevozila autobusom.
Radovi pri kraju
U toku je rekonstrukcija 28,5 kilometara pruge Kumane – Banatsko Miloševo, između Zrenjanina i Kikinde. Ova deonica, kako navode u AD „Infrastruktura železnice Srbije”, biće rekonstruisana polovnim, ali i novim materijalom. Po završetku radova, brzina vozova biće povećana na 80 kilometara na sat u putničkom i na 60 kilometara na čas u teretnom železničkom saobraćaju. Nosivost pruge iznosiće 22,5 tone po osovini.
Iz pomenutog akcionarskog društva pre dve nedelje je takođe saopšteno da je lane završena rekonstrukcija 105 kilometara pruge Pančevo – Orlovat – Rimski Šančevi – Novi Sad. To je i omogućilo da se, zbog radova na izgradnji pruge za velike brzine, teretni železnički saobraćaj sa pruge Stara Pazova – Novi Sad, preusmeri kroz Banat, kao pomoćni prevozni pravac. Posao na rekonstrukciji pruge Orlovat – Zrenjanin završen je 25. oktobra prošle godine. Nakon rekonstrukcije, pruga je osposobljena za brzine od 80 kilometara na sat, a njena nosivost povećana je sa 18 na 22,5 tone po osovini.
Posle majstora – lopovi
U proteklih godinu i po dana, ističe se u saopštenju, automatizovani su putni prelazi u Perlezu i Tomaševcu, a uređene su i stanične zgrade u Perlezu i Farkaždinu. U oba sela pomenuta zdanja su dobila novi krovni pokrivač, a zamenjeni su i dotrajali oluci. U Perlezu, na kancelariji otpravnika i čekaonici, vrata i prozori ka pruzi više nisu drveni, već od PVC-a. Veći deo ove zgrade nije taknut jer renoviranje treba da plati bivši radnik ŽTP-a koji tu navodno stanuje. Na ovom zdanju zbog otpalog maltera „fleke” na fasadi sve su veće, a drvenarija je iz vremena kada je ono i sagrađeno.
Na staničnoj zgradi u Farkaždinu, u proleće 2019. godine izbačena su dotrajala spoljna vrata i prozori, ugrađeni novi, plastični. Takođe su razvučene nove elektro-instalacije. Radnici su iz Farkaždina odavno otišli, a da iz zgrade nije izbačen stari nameštaj i šut. Ni spolja, ni iznutra, zidovi nisu „zakrpljeni”, niti okrečeni. Kako staničnu zgradu niko ne čuva, ubrzo su lopovi odneli plastična vrata i prozore u prizemlju, počupali žice…
Milioni dolara pod bršljenom
Nakon samo dve godine kakvog takvog rada, dizel motorni vozovi nabavljeni u Rusiji za 3,7 miliona dolara po garnituri, u srednjem Banatu uglavnom stoje. Povratak na prugu čekaju pod vedrim nebom, u depou stotinak metara od glavne stanice u Zrenjaninu. Jednu garnituru išaranu grafitima pokrio je bršljen, a sve „ruskinje” okružene su gomilama otpada.
Za potrebe prevoza Banaćana Železnica je dve ruske garniture u Zrenjanin poslala još februara 2016. godine. Ondašnji načelnik okruga, Dušan Šijan, tom prilikom podsetio je da je inicijativa za revitalizaciju pruge kroz Banat pokrenuta 2014, a da je sa železnicom dogovoreno proširenje postojećeg depoa za održavanje vozova u Zrenjaninu i izgradnja koloseka za industrijsku zonu.
ŠINA „KROL. HUTA 1928…”
Da iz Perleza stigne u 7,3 kilometra udaljeni Farkaždin teretnom vozu je u četvrtak, 23. oktobra, trebalo čak 37 minuta. Kretao se brzinom od 12 kilometara na čas.
Na pravcu Pančevo – Orlovat – Rimski Šančevi – Novi Sad, čiji je deo pomenuta deonica, prema saopštenju AD „Infrastruktura železnice Srbije”, brzina vozova u teretnom železničkom saobraćaju povećana je na 60 kilometara na sat, a pruga je osposobljena za brzine od 80 kilometara na sat. Povećano je i osovinsko opterećenje ove pruge sa 18 na 22,5 tonenjnjnj po osovini.
Od tri koloseka stanice u Farkaždinu, samo jedan nije pod travom i korovom. Na šinama koje nose sav teretni saobraćaj piše „KROL. HUTA 1928”…
