Za mene je najsrećniji trenutak bio kada sam, pristižući trajektom na Korčulu, stajala na palubi i postala svesna da posle toliko vremena dolazim na ostrvo koje sam opisala u knjizi, kaže Olivera
Kako sve u životu bude kad mu dođe vreme, tako je i promocija knjige „Korčulanski đir” zrenjaninske istoričarke umetnosti i književnice Olivere Skoko, upriličena krajem februara na najlepšem jadranskom ostrvu, pola godine nakon objavljivanja. Oljin đir je bio da se knjiga najpre predstavi na Korčuli, mediteranskom gradu čije je mirise osećala punih deset godina i na udaljenosti od 600 km, a o bogatoj kulturnoj baštini gotovo svakodnevno razmišljala. Međutim, slučaj je hteo drugačije.
Kao turista ju je 2005. godine na Perastu pronašla priča o Tripu Kokolji, baroknom slikaru čija se najveća dela nalaze u crkvi Gospa od Škrpjela. Radoznalost istoričarke umetnosti je prevagnula pa se ubrzo potom upustila u istraživanje. Uputila se na beogradski Filozofski fakultet, gde je diplomirala, po dodatne informacije, istraživala je na Perastu i Korčuli, dane provodila čitajući zbornike, godišnjake i njihov čuveni Statut iz 13. veka kako bi što uverljivije ispripovedala priču koja je za kratko vreme doživela drugo izdanje.
Nakon Perasta, Zrenjanina, Novog Sada i Beograda, 26. februara se obrela na Korčuli. Dva dana kasnije, pre 355 godina, rođen je njen glavni junak.
– Za mene lično je najsrećniji trenutak bio kada sam, pristižući trajektom na Korčulu, stajala na palubi i postala svesna da posle toliko vremena dolazim na ostrvo koje sam opisala u knjizi. Kada sam te večeri govorila pred ljudima u atrijumu Doma kulture imala sam utisak kao da ponovo polažem diplomski ispit, jer sam ja neko ko je došao da im predstavi priču o njihovom gradu. Usudila sam se i rekla da ću pročitati deo iz romana koji je potpuno na korčulanskom jeziku. Stvarno su bili divni – podelila je svoje impresije Olivera prilikom razgovora za „Zrenjanin”.
Nameravala je, kaže, da posezanjem za mediteranskim govorom, delicijama, vinima, kolačima i muzikom omogući čitaocima da svim čulima osete knjigu. I uspela je u tome.
– Jako volim stare mediteranske gradove kao što je Korčula, Kotor, Perast, Dubrovnik, Split… U ovim gradovima je život formiran među zidinama i taj čvrsti kamen je štitio ljude od neprijatelja s mora. Doživljavala sam ih kao pozornicu zbog uskih ulica u kojima jedva da možete da se mimoiđete sa prolaznikom koji vam ide u susret. Uvek mi se dopadala njihova ušuškanost. Korčulu s pravom smatraju jednim od najlepših ostrva na Jadranu. Inspirišu me gradovi koji vrcaju od kulture – otkriva zrenjaninska istoričarka umetnosti.
Kao znak zahvalnosti što je svojim delom usmerila pažnju javnosti ka svim lepotama Korčule, njihov gradonačelnik Andrija Fabris je poklonio Oliveri vredne knjige iz korčulanske istorije i umetnosti. Tek nakon njegovog obraćanja, Olivera je došla do odgovora na pitanje koje su joj svi postavljali: Zašto baš Korčula?
– Gradonačelnik Fabris i direktorka biblioteke Tajana Grbin su izgovorili istovetnu rečenicu jer su mi poželeli dobrodošlicu na „najlipši otok na svitu.” Ja sam stvarno osetila koliko ti ljudi vole svoj grad i čini mi se da nama u Zrenjaninu i u drugim gradovima upravo to nedostaje: da više volimo svoj grad – zaključila je Olivera Skoko. MIRA BUKVIĆ
