ORBOVIĆ U ZRENJANINU: BROJNA SINDIKALNA PITANJA TRAŽE ODGOVORE

Kućni sindikati su za jednokratnu upotrebu

Milenko Vujović, predsednik grane zaposlenih u javno-komunalnoj delatnosti Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) za grad Zrenjanin, rekao je nedavno da blizu 85 odsto zaposlenih u preduzećima u ovoj delatnosti, uključujući i opštine Sečanj i Titel, pripadaju ovoj sindikalnoj organizaciji. To znači da problem malih, tzv. kućnih sindikata ne ometa previše sindikalni rad.
– Okupljamo zaposlene u JKP „Čistoća i zelenilo”, JP „Za urbanizam”, JKP „Vodovod i kanalizacija”, JKP „Gradska toplana”, JKP „Pijace i parkinzi”, JP „Gradska stambena agencija” iz Zrenjanina, ali i u preduzećima iz opština Sečanj i Titel, što je više od 1.000 zaposlenih. Već sam ovaj podatak govori o tome da smo uspeli da prevaziđemo pojavu organizovanja „kućnih sindikata” koji su, uglavnom, nastojali da reše pitanja koja samo njih interesuju i da postanemo reprezentativni – rekao je Vujović na konferenciji za novinare kojoj su prisustvovali i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, kao i predsednik zaposlenih u stambeno-komunalnoj delatnosti Milan Grujić, sekretar Gradskog odbora zaposlenih u javno-komunalnim delatnostima Goran Tajdić i predsednica sekcije mladih i članica Veća SSSS za grad Zrenjanin Melanija Lojpur.
Orbović je pohvalio stanje u zrenjaninskom sindikatu, u kojem su otklonjeni neki problemi u funkcionisanju, a sindikat javno-komunalnih delatnosti se pozicionirao kao liderski i jedini u svojoj oblasti u gradu na Begeju.
BIVŠI DIREKTORI U AKCIJI
– Doboro je da je u Zrenjaninu to tako. Inače, umnožavaju se paralelni, minorni sindikati kojih je sve više. Formiraju ih pojedinci, političke partije i služe za jednokratnu upotrebu. Oni smetaju i drugim sindikatima i žele da razbiju sindikalizam u Srbiji – naglasio je predsednik Saveza samostalnih sindikata i dodao da u Železnici Srbije postoje 33 „kombi” sindikalne organizacije. – Neke su formirali bivši direktori. Zato nas ljudi i pitaju šta je to, gubi li sindikalizam smisao.
Kada je u pitanju stambeno-komunalna oblast, Milan Grujić ističe da je ona u poslednjih 20 godina postala socijalna kategorija.
Cene komunalnih usluga su niske, kao i plate zaposlenih u komunalnim preduzećima u Srbiji. Komunalna delatnost je amortizer socijalnih usluga. Poznato je da su im zarade, koje su i onako male, još umanjene za 10 odsto. U Srbiji u ovom sektoru radi 68.000 ljudi. Prosečna plata je 32.000 dinara i za 20 odsto je niža od republičkog proseka. Tretiraju se kao indirektni korisnici budžeta, a jedan od njihovih zahteva upućenih Vladi jeste i izmena članova koji regulišu ovu oblast u Zakonu o budžetskom sistemu.
PREMIJERKA NE DOLAZI
O radu Socijalno-ekonomskog saveta i o povećanju saradnje i razumevanja među socijalnim partnerima, Orbović navodi da postoje određene primedbe u vezi sa njegovim radom.
– To se ne uočava na osnovu broja sednica, prisutnosti i tema koje se obrađuju, jer smo tu zadovoljni i forma se poštuje. Ova institucija postoji celih 14 godina, a ono što se u poslednje vreme pojavljuje kao problem jeste činjenica da sednicama ne prisustvuju ministri koji bi trebalo da budu tu, pre svega ministar finansija, niti premijerka Ana Brnabić, dok su prethodni premijeri, Vučić i Dačić, to činili – istakao je Orbović.

  • MINIMALNA CENA RADA
    Stav Sindikata je da minimalna zarada mora dostići nivo potrošačke korpe i morala bi da poraste najmanje za 50 odsto. Iako su sindikalci svesni da to u ovom momentu nije moguće, ipak se od toga ne odustaje.
    – Minimalna zarada bi trebalo da se isplaćuje samo u preduzećima koja imaju poremećaje u poslovanju, ali i u tom slučaju ne duže od šest meseci. Posle tog vremena je neophodna saglasnost ministarstva. Kod nas se to ne poštuje, pa više od 16 odsto ljudi prima minimalac. Poslodavci to koriste kao priliku da ne plaćaju poreze i doprinose iznad minimalnog iznosa, a ostatak plate zaposlenima daju na ruke – naglašava Ljubisav Orbović.

M. Bečejac

FacebookTwitter