SLOBODAN RAJČEVIĆ O USPEHU FUTSAL REPREZENTACIJE, PODRŠCI SA BAGLjAŠA I SVOJOJ KARIJERI
Imao sam nekoliko šansi u polufinalu. Mogao sam da postignem gol, da postanem i junak tog susreta. Sada me očekuju klupske obaveze, bejrutski Majadin bori se za titulu – kaže Rajčević
Futsal selekcija Srbije osvojila je na šampionatu Evrope u Beogradu četvrto mesto, a jedan od najboljih igrača naše selekcije bio je Zrenjaninac Slobodan Rajčević. Neprelazan u odbrani, opasan u napadu. Na pet utakmica on je tri puta pogodio mrežu, a uputio je i 18 udaraca u okvir gola, što mu je obezbedilo drugo mesto na listi najboljih šutera kontinentalnog prvenstva. Fudbal je počeo da trenira u zrenjaninskom Proleteru, a futsal karijeru u zrenjaninskom SAS-u. Potom je nastavio u kragujevačkom Ekonomcu, nastupao je u Azerbejdžanu, a sada igra u Libanu – član je bejrutskog kluba Majadin. Boba se ovih dana u krugu porodice odmarao u rodnom gradu. Našao je vremena i da bude gost gradonačelnika Čedomira Janjića, kao i da porazgovara sa novinarima.
Reprezentacija je ostvarila najveći uspeh do sada, ali ostaje utisak da je malo nedostajalo da se nastup kruniše medaljom.
– Da nam je neko pre prvenstva ponudio plasman u polufinale i borbu za treće mesto, oberučke bi prihvatili, no sada žalimo zbog poraza. Medalja je bila blizu. Imali smo veliku šansu da pobedimo Rusiju u polufinalu, odlično smo igrali, čak dominirali. To su videli i navijači u Areni i gledaoci koji su susret pratili na televiziji. No, nema mnogo vremena za tugovanje, pred nama su mečevi baraža sa Portugalijom za plasman na prvenstvo sveta.
Igrali ste kod kuće, pred svojim navijačima, koliko vam je značila podrška 12.000 ljudi u Areni?
– Na prvoj utakmici protiv Slovenije igrali smo pod velikim pritiskom, jer smo morali da pobedimo da bismo se plasirali u četvrtfinale. Nismo želeli da razočaramo publiku koja je došla da nas bodri. Kada smo to prebrodili, navijanje i sjajna atmosfera u Areni su nam znatno pomogli.
Pretpostavljam da je zastava na kojoj je pisalo „Bagljaš” bila specijalna podrška za tebe?
– To su organizovali moji prijatelji, drugari i komšije sa Bagljaša, njih četrdesetak. Pratili su svaku utakmicu, bodrili me i to mi je mnogo značilo. Kada sam kod kuće sa njima se viđam svakodnevno, igramo mali fudbal, družimo se.
Da li si zadovoljan svojim igrama na prvenstvu Evrope?
– Ceo tim je odigrao dobro, zadovoljan sam i svojim nastupom, ali svestan sam da uvek može bolje. Imao sam nekoliko odličnih šansi u polufinalu. Mogao sam da postignem gol, da postanem i junak tog susreta.
Šta te očekuje u narednom periodu?
– Na redu su klupske obaveze. Majadin je ligaški deo takmičenja završio na prvom mestu, a marta počinje plej of, verujem da ćemo osvojiti titulu. Posle toga ću imati vremena da razmotrim ponude, nadam se da ću pronaći novi angažman negde bliže kući.
Kako vidiš svoju karijeru u budućnosti?
– Futsal može da se igra duže nego veliki fudbal. Od zdravlja, fizičke spreme igrača i profesionalnog odnosa prema sportu zavisi koliko će trajati karijera. Ja sam odigrao oko 200 utakmica za reprezentaciju, trenutno sam najstariji po stažu, dres sa nacionalnim grbom nosim od 2007. godine. Ne znam koliko sam golova postigao za to vreme, ali moji roditelji koji to ažurno prate, sigurno znaju.
Da li si upoznat sa aktuelnostima u zrenjaninskom futsalu i SAS-u?
– Pratim SAS, to je moj prvi klub, a Milivoje Simo Batinica je najzaslužniji što sam postao futsal igrač. Igrači SAS-a su moji drugari, a sa bagljaškog i ostalih turnira u gradu i okolini, poznajem i one mlađe. Žao mi je što je moj matični klub neopravdno kažnjen i što su sada članovi treće lige. SAS sada mora iz početka da gradi ono što je gradio deset godina unazad. Ali ja sam uveren da će Simo i njegovi saradnici uspeti da vrate klub na mesto koje zaslužuje B. Mandić
