Sugrađanin Bela Ponižil poslednjih 12 godina intenzivno slika – njegova dela nalaze se u galerijama i domovima od Beograda, Novog Sada do Francuske i Japana, a svoju prvu samostalnu izložbu imao je u petak, 4. januara, u Mesnoj zajednici „Veljko Vlahović“.
Tom prilikom predstavio je petnaestak slika, rađenih uljem na platnu, uglavnom pejzaža i mrtve prirode.
– Crtanjem sam bavim još od svojih srednjoškolskih dana i uglavnom sam radio olovkom i temperom, a pre dvanaestak godina počeo sam da slikam uljem na platnu i od tada to intenzivno činim. Počelo je kao hobi i zadovoljstvo. Slikam ono što mi se sviđa, uglavnom su to pejzaži u nekom poetskom realizmu. Sigurno je da se za ovih 12 godina menjao moj stil, napredovao sam zahvaljujući savetima akademskih slikara. Mada u slikarstvu nema kraja, uvek postoji bolje i lepše – kaže Bela Ponižil.
U njegovom slikarskom radu akademski grafičar Duško Kirćanski primećuje dobar osećaj za boju i svojevrsnu interakciju sa poznatim umetničkim delima iz istorije umetnosti.
– Pre par godina sam krenuo da stičem uvid u Belino slikarstvo. Obradujem se uvek kada sretnem čoveka koji se bori sa sobom u težnji da prozna sopstvo. Nije toliko važno videti cilj, koliko je važno stići do njega, akcija se računa, rekao je vajar Konstantin Brankuši. Gde ćemo stići ne znamo i nikada se zapravo nećemo dovršiti. I samo je taj put važan. Ali drugog izbora nema i pitanje je da li je to uopšte izbor ili zadatost. To sam hteo Beli da poručim – rekao je Duško Kirćanski, dodavši da mnogi ljudi tokm života ne uspeju da prepoznaju i shvate svoj talenat.
Bela Ponižil, po opredeljenju slikar, a po zanimanju mašinski inženjer, do sada je izlagao svoja dela na nekoliko grupnih izložbi – između ostalog i na Godišnjem salonu Udruženja likovnih amatera Zrenjanina, čiji je član.
