Ove jeseni i zime u atarima zrenjaninskihsela uz Tamiš i Tisu uočena najezda predatora – pretpostavlja se da ih možda ima hiljadu

Lovcima potrebna podrška da lovom smanje broj šakala

Na lovnom području Zrenjanina, najvećem u zemlji (124.000 hektara), protekle jeseni i zime zabeležena je najezda šakala. Lovci nemaju preciznu procenu brojnosti ove životinje, ali sudeći po učestalosti pojave ovog predatora, pretpostavljaju da ih u našem kraju ima oko hiljadu! Najviše ih je na prostoru sela uz Tisu i Tamiš (Aradac, Knićanin, Taraš, Belo Blato, Mužlja, Botoš, Orlovat).
– Brojnost predatora, a tu pored šakala ubrajamo i lisice, višestruko se povećala u poslednje tri – četiri godine. Opasnost od lisica – koje prenose besnilo je, gotovo potpuno odstranjena, primenom oralne vakcine koju veterinari ostavljaju u prirodi, ali šakala je toliko mnogo da možemo govoriti o najezdi. Lovci ih tamane, razume se, u skladu sa planovima Lovačkog saveza i mesnih udruženja lovaca, ali i njihova volja za odstrel životinja ima granice. Do pre četiri godine iz gradskog budžeta po jednoj odstranjenoj životinji plaćano je po pet hiljada dinara, a kada se sa ovom dobrom praksom prekinulo, opala je motivacija lovaca i sada imamo situaciju da možemo govoriti o najezdi predatora. Razume se, svaka odstreljena životinja bila je pregledana i fotografisana. Želim i na ovaj način da animiram širu javnost koja o ovome malo zna, a i ljude u Gradskoj upravi – kaže Milena Romaneli, upravnica lovišta pri Lovačkom udruženju grada Zrenjanina istovremeno i predsedavajuća Etičkog komiteta Lovačke komore Srbije.
Šakali tamane zečeve, lanad, manje srne, ponekad i mlade fazane. Ulaze, u većim grupama, i u seoska dvorišta i nasrću na jagnjad, goveda i živinu.
– Koliko su brojni najbolje znaju iskusni lovci. Nedavno su me izvestili da su u jednom noćnom lovu imali posla sa čoporom od stotinak jedinki – kako su procenili po snažnom i jezivom zavijanju. Ni iskusnijim lovcima nije svejedno kada tako nešto čuju… Osim što napadaju životinje, šakali preturaju po đubrištima seoskih kuća, na periferiji, što je razlog akcije prikupljanja i odnošenja smeća u selima, koje lovci planiraju za sredinu aprila. Šira javnost, a i neki ekološki aktivisti, o tome malo znaju i kritikuju lovce da narušavaju balans u prirodi – dodaje naša sagovornica.
Odstrel šakala i upoznavanje sa njihovim staništem i navikama nije jednostavna stvar. Događa se da u jednom „pohodu” ne bude odstreljen nijedan, a u drugom ili trećem ih bude ubijeno i desetak.
Odstreljene predatore lovci ostavljaju najčešće na mestu odstrela. Već sutradan ih nema – pojedu ih šakali!

  • Lovci brinu o prirodnoj ravnoteži
    – Problem nastao prestankom plaćanja za odstreljene predatore ozbiljan je i, iz godine u godinu, sve teži. Koliko se brojnost šakala i lisica uvećala možete shvatiti kada znate da su lovci, članovi Lovačkog društva iz Ečke, prošle godine odstrelili oko 80 šakala i lisica, a to je manji deo njihove sve brojnije populacije. Proteklog vikenda odstreljena su četiri šakala. Generalno, malo se zna o aktivnostima lovaca na očuvanju ravnoteže u prirodi. Lovci, osim što hrane plemenitu divljač i ptice, proređivanjem populacije predatora najbolje štite srneću divljač, fazane i zečeve od nestajanja. Laiku je teško da zamisli brzinu kojom se šakali množe. Što su brojniji, sve su drskiji. Osim što napadaju plemenitu divljač, potiskuju lisice koje su primorane da ulaze u sela i napadaju živinu. Nažalost, ima ljudi, nazovimo ih – ekolozima, koji nas kritikuju da lovom narušavamo prirodnu ravnotežu i biološki diverzitet. Naprotiv, bez lovaca od toga ne bi bilo ništa – u našoj okolini ostali bi samo predatori – komentariše Marinel Mendrea, predsednik Lovačkog društva Ečka.

M. Stojin

FacebookTwitter