Partnerstvom do održivog razvoja grada

Piše: dr Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Povodom 64. rođendana, list „Zrenjanin” nedavno je organizovao skup „Partnerstvom do održivog razvoja grada”. Predstavnici gradske vlasti, lokalni privrednici i drugi akteri javnog života tom prilikom razgovarali su o mogućim pravcima razvoja grada i regiona u kojima trenutno žive i privređuju.
Partnerstvo između predstavnika javne vlasti i privatnog sektora u procesu lokalnog razvoja osigurava da je planirano upravo ono što je potrebno sa stanovišta onih koji će i predstavljati „motor” razvoja u narednom periodu, a to su predstavnici lokalne poslovne zajednice. Redovna i intenzivna komunikacija između predstavnika vlasti na lokalnom nivou i privrednika po pravilu doprinosi boljem međusobnom razumevanju i novim idejama za unapređenje uslova poslovanja. Moderno upravljanje lokalnom zajednicom pretpostavlja da donosioci odluka na lokalnom nivou uvažavaju stavove i potrebe privrede prilikom kreiranja procedura, određivanja lokalnih fiskalnih nameta, određivanja prioritetnosti infrastrukturnih projekata, strateškog planiranja lokalnog razvoja itd.
Konferencija je bila podeljena u dva panela. Učesnici prvog, posvećenog ekonomskim pitanjima, gotovo su jednoglasno konstatovali da je najveći problem u gradu visoka nezaposlenost i da napore sračunate na rešavanje ovog problema u narednom periodu treba usmeriti u dva pravca. Prvo, u one aktivnosti za koje treba više finansijskih sredstava (obilaznica, fabrika vode, sanacija puta prema Novom Sadu, izgradnja dodatne trake puta prema Beogradu, privlačenje velikih stranih investitora). Za realizaciju ovih ciljeva treba iskoristiti činjenicu da trenutno imamo ljude iz našeg grada na veoma visokim funkcijama (pre svega ministra privrede u Vladi Srbije). Drugu grupu ciljeva predstavljaju oni za čije ostvarivanje ne treba mnogo novca, već daleko više znanja, volje i htenja, dobre organizacije, inovacija (identifikovanje novih prioritetnih sektora, poput razvoja IT delatnosti u gradu, modernizacija i povećanje efikasnosti gradske uprave i lokalnih javnih preduzeća). Pri tome, istaknuto je da lokalna samouprava podjednaku pažnju treba da posveti i postojećim, domaćim preduzetnicima i privrednicima, a ne samo privlačenju stranih kompanija.
U drugoj raspravi, posvećenoj neekonomskim oblastima, učestvovao je predstavnik arhitektonske branše, a bili su tu i sagovornici iz sporta i kulture. Bitan zaključak koji je proizašao iz vrlo kvalitetne i sadržajne diskusije jeste da se i u ovim oblastima mora primeniti načelo efikasnosti ulaganja, te da je potrebno unapređivati oblast finansiranja sporta i kulture (rangiranje po prioritetu, sameravanje troškova, transparentnost procedura… ).
Učesnici su konstatovali da sport, kultura i graditeljsko nasleđe treba iskoristiti za izgradnju pozitivnijeg imidža Zrenjanina.

FacebookTwitter