Patuljci

Piše: Ljiljana Bailović
Čitam pre neki dan u „Politici” – ekonomista Milojko Arsić ozbiljno sumnja da nezaposlenost u Srbiji pada, a zaposlenost raste, i to tempom koji pokazuju cifre zvanične statistike, tako da danas imamo 10 odsto manje nezaposlenih nego u istom periodu prošle godine. Kaže: da se broj zaposlenih zaista povećao kao što statistika pokazuje, i drugi ekonomski pokazatelji izgledali bi drugačije, i rast BDP-a bio bi veći… U Zavodu za statistiku, doduše, priznaju da su menjali statističke metode merenja (stalno ih, kažu, usavršavaju), pa podaci o broju zaposlenih ove i prošle godine nisu sasvim uporedivi, ali – suštinski – u Statistici ne odustaju od svojih nalaza. I još navode da je i studija MMF-a pokazala da, na zapadnom Balkanu, rast/pad BDP-a nije u striktnoj korelaciji sa rastom/padom zaposlenosti…
Čudni smo mi, ovde na zapadnom Balkanu, kod nas je sve nekako mimo sveta. Izgleda da proizvod kod nas ne prave zaposleni radnici, nego, možda, patuljci, noću, u neprimećenosti, kao u onoj obućarskoj bajci. Otpuštaš, zapošljavaš, a broj proizvedenih cipela samo raste, jer patuljci rade-li-rade, nezavisno od gazda, i od plate. I od političara.
Tako ti je to na brdovitom Balkanu. Bajkovito. Uostalom, bajka s patuljcima-obućarima je Grimova, dakle, nemačka. Što onda ne bi bila i istinita, kud ćeš pouzdanije stvari od made in Germany, ne bih ja u to sumnjala.
P. S. Ne vidim da su se drugi ekonomisti uključili u pomenutu nedoumicu oko broja zaposlenih, BDP-a i statistike – da pripomognu u objašnjavanju uočenog fenomena. Mislim, možda bi se definisao zapadno-balkanski paradoks, nešto kao geomorfološka devijacija, koji u ekonomiji guta konje i junake, i zaposlene. Ko zna, možda ni patuljci nisu za sve zaslužni…

FacebookTwitter