Osim završetka puta prema Knićaninu, podizanja eko – česme i zapoljšavanja jednog komunalnog radnika, Perležani nude višim nivoima vlasti razgovore o obnovi opštine, ukinute 1966. godine.
Žitelji i ljudi poreklom iz ovog mesta, opisuju Perlez kao „selo u srcu Banata” koje je dalo mnogo ličnosti značajnih za istoriju i kulturu srpskog naroda, i očuvanje njegovog načina života. Danas u Perlezu koji leži u sredini atara od 8.000 hektara plodne banatske crnice, živi oko 3.400 ljudi. Pre deceniju i po bilo je za 400 više duša, a 60-ih godina ovde je živelo oko 5.000 ljudi.Tada je, tačnije do 1966. godine, Perlez bio sedište opštine, ukinute kada i Srez Zrenjanin.
Govori se o mogućnosti formiranja gradskih opština, pa bi se mogla povesti diskusija o vraćanju Perlezu statusa opštine, kažu u razgovoru za naš list dr Dragan Tošić, predsednik Saveta i Miloš Minić, sekretar Mesne zajednice.
Od pitanja, čije će rešavanja biti jednostavnija, naši sagovornici izdvajaju tri: završetak atarskog puta prema Knićaninu, sa zastorom od „grebanog” asfalta, podizanje eko – česme, po ugledu na one na Bagljašu, u Melencima, Kleku i Lazarevu i – zapošljavanje jednog komunalnog radnika.
– Jednog, pa i dva komunalna radnika imaju neka manja sela, a Perlez – treće po veličini selo na području grada Zrenjanina – nema nijednog, što je više nego čudno – ističu Tošić i Minić.
Na pitanje koliko Perležana osim obrađivanja zemlje ima još neko zaposlenje, dobijamo odgovor da ih je oko 500. Samo u „Drekslmajeru” radi oko dve stotine Perležana. Ima ih i u „Pompei”, „Mekaplastu” i „Fulgaru”, gde radi diplomirani inženjer tehnologije Miroslav Kalanj, odbornik u Skupštini grada i član Saveta MZ. Perlez ima dvoje predstavnika u Skupštini grada: to je i Bojana Martinov, medicinska sestra.
U Beogradu, u industriji, građevinarstvu i uslugama radi oko 120 stanovnika ovog sela. Mnogima je nedavno otvaranje mosta „Mihajlo Pupin” donelo veliko olakšanje u putovanju na posao i sa posla…
Od komunalnih poduhvata poslednjih godina vredi pomenuti asfaltiranje ulice koja je deo puta L – 1, od Beograda prema Titelu, 2016. godine, i početak radova na pomenutom asfaltnom atarskom putu prema Knićaninu. To će poboljšati veze sa Titelom, gde je nemali broj Perležana takođe našao posao.
Od sportskih kolektiva najvredniji pomena je Fudbalski klub „Vojvodina 1928”. Trenutno je na šestom mestu Vojvođanske lige Istok, u koju se plasirao sezone 2015/16, pet godina pošto je požar uništio praktično svu njegovu imovinu.
Kulturno-umetničko društvo „Arsenije Teodorović”, sa koreografom Draganom Plavšićem domaćin je svake godine, u avgustu, međunarodne smotre folklora: prošle godine ugostili su folklorne grupe iz Egipta i Argentine, a ove godine očekuju goste iz Meksika.
Odred izviđača „Čiča Janko” koji više godina predvodi Dragan Musić, nedavno je obeležio šest decenija rada. Uspešno rade i Dobrovoljno-vatrogasno društvo, dva udruženja žena, organizacije penzionera, SUBNOR i Udruženje učesnika ratnih sukoba od 1991. do 1999. godine.
MESTO KOJE DAJE, A I PRIVLAČI AFIRMISANE LJUDE
Perlez je tokom svog postojanja dao niz ličnosti važnih za srpsku istoriju i kulturu. Odavde su u „veliki svet” krenuli čuveni slikari Arsenije – Arsa Teodorović i Bogumil Karlavaris. Poznati kulturni rednik, esejista i novinar Petar Žebeljan, otac kompozitorke Isidore Žebeljan, rođen je u Perlezu. Ovde je rođen narodni heroj Pavle Pap Šilja, član CK KP Jugoslavije, organizator ustanka u Dalmaciji, gde je stradao od ruke italijanskih fašista.
U Perlezu imaju kuće i duže ili kraće vreme borave vlasnik „Kom Trejda” Veselin Jevrosimović i Žika Milenković, svojevremeno član bendova „Riblja čorba” i „Babe”.
ZDRAVSTVENA ZAŠTITA NA SOLIDNOM NIVOU
– Kao predsednik Saveta Mesne zajednice, a i kao lekar mogu reći da je zdravstvena zaštita stanovnika Perleza, tradicionalno, na visokom nivou. Lekar opšte prakse dostupan je žiteljima ovog, a i obližnjih sela šest dana u sedmici u prepodnevnoj, a tri dana u popodnevnoj smeni. U danima vikenda u seoskoj ambulanti organizovano je, u saradnji sa rukovodstvom Doma zdravlja u Zrenjaninu, dežurstvo za više sela. Imamo dva dana nedeljno na raspolaganju i zubara, a pokušavamo da ga obezbedimo za još jedan dan. Postoje i dve apoteke, jedna „državna” i jedna privatna – pojašnjava doktor Tošić.
