Na manifestaciji se nadmetalo 70 učesnica koje su umesile više od 200 štrudli sa nadevima od sira, maka, oraha, rogača, višanja, jabuka… Pobedničke su se začas pojedene, a nisu dugo bile na stolu ni one druge
Nekako uvek s početka novembra, kad lišće opada, a košava se pojačava, u toplim banatskim domovima zamirišu štrudle… Tako je bilo i u nedelju posle podne, 5. novembra, u zrenjaninskom Hotelu „Vojvodina”, gde su se okupile majstorice štrudle i oni kojima je štrudla omiljena poslastica. Reč je o međunarodnoj manifestaciji „Štrudlijada” čiji je organizator Savez invalida rada Grada Zrenjanina, a koja je ove godine održana petnaesti put.
UMEŠENO 200 ŠTRUDLI
Najbolje štrudle je umesila Vesna Gaborov iz Botoša. Drugo mesto je osvojila Katalin Tomić iz Bele Crkve, treće Hanifa Muratović sa Bagljaša, četvrto Nada Vukov, članica „Gradnuličkih bisera” iz Zrenjanina, a peto mesto pripalo je Vidoslavi Simić.
Za najbolju štrudlu nadmetalo se 70 učesnica koje su umesile više od 200 štrudli sa nadevima od sira, maka, oraha, rogača, višanja, jabuka… Pobedničke su se začas pojedene, a nisu dugo bile na stolu ni one druge…
U žiriju, koji je birao najbolje, bile su Nada Berar – predsednica, Ivanka Mačak, Eržebet Beba Radišić i Nada Kučar. One su ocenjivale ne samo ukuse štrudli, već i njihov izgled, boju, mekoću…
– Nije bilo lako proglasiti najbolje štrudle – rekla je Ivanka Mačak. – Zato što su sve štrudle veoma ukusne i to potvrđuje da se u Banatu od davnina dobro mesi.
Prema rečima Nade Berar, predsednica žirija, učesnicima je pobeda važna, ali su jednako značajni i druženje, razmena recepata, kao i povezivanje invalida rada iz svih delova Banata. Sve to je, kao kaže, mnogo lepše uz pesmu i igru…
Vesna Gaborov rekla nam je da je naučila da mesi štrudlu od svekrve.
– Nije teško, ako se mesi s ljubavlju – kaže Vesna. – Tako je, sigurna sam, u svakom poslu. Prvi put sam došla na „Štrudlijadu”, nisam se nadala pobedi, ali sam sada presrećna.
Pobednici je kao dar pripao jednonedeljni boravak u Sijerinskoj banji, a najuspešnije učesnice su nagrađene prigodnim poklonima.
STIGLI I UVAŽENI GOSTI
Jubilarnu „Štrudlijadu” je otvorio pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina Duško Radišić koji je istakao da je ovo manifestacija koja predstavlja našu tradiciju, a o njenom kvalitetu svedoči i prisustvo gotovo 400 učesnika, takmičara i gostiju.
U ime organizatora goste je pozdravio predsednik Invalida rada Zrenjanin Stevan Radišić, koji je izrazio zadovoljstvo zbog učešća skoro svih mesnih organizacija invalida rada Banata, kao i gostiju iz Rumunije i Mađarske. On se zahvalio na podršci koju je pružila lokalna samouprava, i naglasio dobru saradanju sa svim mesnim, kao i organizacijama invalida rada Vojvodine i Srbije i PIO Zrenjanin.
Učesnicima i gostima su se obratili i predsednica Invalida rada Vojvodine Stana Svilar i potpredsednik invalida rada Srbije Stanko Nimčević, kao i direktorka PIO Zrenjanin Jasmina Živović.
U programu su učestvovali gosti iz Rumunije i Mađarske, kao i iz brojnih mesta Banata, kulturno-umetnička društva i izvorne pevačke grupe iz Aradca, Mužlje Belog Blata, Plandišta, Krajišnika, Kikinde, Pančeva, koji su se predstavili izvornim narodnim pesmama i igrama Srba, Mađara, Rumuna, Slovaka, Makedonaca, Bugara…
IGRALO SE KOLO I ČARDAŠ
Uvertira u „Šrudlijadu” je bio vokalno muzički i folklorni program Muzičkog zabavišta „Sanjalice”, Udruženja „Kolegijum” koje je pripremila vaspitačica Sanja Popović i njihove pesme o ljubavi i lepoti odrastanja. Mali solisti su bili Hana Švan, Matej Uvalin, Dušan Moromilov, Ema Mitrović i Sofija Vujasinović.
Veterani KUD-a „Pionir” razgalili su posetioce izvođenjem tradicionalnih građanskih igara, uz pratnju Narodnog orkestra. „Gradnulički biseri” su, u svom stilu, izveli „Četir’ konja debela”, zdravičar iz Plandišta Milan Prodanović Soko poželeo svima zdravlja, veselja, uspeha i berićeta, a mr Branka Jajić, koja je bila i voditeljka programa, govorila je stihove Miloša Crnjanskog.
U ime gostiju iz Rumunije i UNICEF-a prisutnima se obratila Mariora Cernescu, koja je istakla značaj ovakvih manifestacija za povezivanje susednih zemalja, međusobno druženje i razmenu iskustva u očuvanju kulturnog nasleđa.
Igralo se kolo i čardaš, pevale su se pesme naroda i nacionalnih manjina Banata, ali i popularne starogradske, balade i šlageri, uz orkestar „Lude noći”… B. J.
