Počeli su s kišom. Svejedno, pivska povorka bila je vesela, uz zdravicu tečnom hlebu, što bi neki rekli, koje se točilo iz bureta iz pivare ne znam ni ja koje. Pevane su i pesme jer, da parafrazirom Dušana Topalova, „bećarac je ostao, pivo je nestalo”… Tako je bilo u ponedeljak, kada su iz gradske bašte krenuli pozivari za sedmodnevne „Dane piva”.
U dvorištu Pivare, one čuvene zrenjaninske koje više nema jer je isečena za staro gvožđe, posetioci ovih dana mogu da parkiraju vozila.
Proizvodnja piva započela je na ovim prostorima davne 1745. godine. Pivarski majstor Sebastijan Krajcezen je otvorio prvu radionicu za proizvodnju piva, a 1878 .godine ili 1891. pivaru kupuje jedan od najvećih veleposednika u Vojvodini, Lazar Dunđerski, koji ju je značajno proširio. Pivare, ZIP, nema već dugo, posle silnih privatizacija, ali „Dani piva” su ostali.
U aprilu je počela obnova palate Dunđerski koja je u vlasništvu zadrugara Zemljoradničke zadruge „Begej”, koji su i investitori ove rekonstrukcije. Ovih dana, skinuta je zaštitna mreža sa kupola i dela zgrade prema Žitnom trgu koja je sinula u punom sjaju, nagoveštavajući jedan prelepi objekat na Žitnom trgu, jednim delom s pogledom na reku.
Palata je zidana kao stambeno – poslovni objekat, u stilu secesije, između 1905. i 1910. godine i predstavljala je deo kompleksa bečkerečke pivare, na koju se nadovezuje, i koja je, takođe, bila u vlasništvu porodice Dunđerski.
U prizemlju, od 1935. godine, bio je bioskop „Vojvodina”. U njemu su se i u posleratnim vremenima gledali uglavnom kaubojski filmovi, a posle se prelazilo na limunadu ili bozu, ili sladoled u poslastičarnici koja se nalazila u predvorju. Naravno, i ovaj bioskop je prohujao sa vihorom, kao i mnogi lokali koji su se tu nalazili, kao kafana „Najlon” za koju stari Zrenjaninci kažu da je imala najbolje ćevape u gradu …
Kao što smo imali i najbolje pivo. I kao što ga više nemamo…
