Podvodna šuma

Piše: Milena Bečejac

Malo kiša, ona pozna, pa opet sunce… Jul kao da je rešio da igra žmurke sa nama. Ali, leto je tu, pa hajde da se tako ponašamo.
Na sve strane se objavljuju turistički događaji koji nas čekaju i očekuju, za kupanje bazen, Peskara, Tisa…
Akva park, hvala na pitanju, još nemamo, Ali, biće, prošlo je samo šest godina od najave da će se graditi. Biće, biće, samo da dobijemo i vodu za piće.
Tu su i razne turističke lepote, događaji…
Išla sam nedavno od Bolnice do mosta, pored „Žitoprodukta” – sada „Don-dona”, videla skroz ruiniran kiosk na kome smo nekada pazarili hleb, pecivo, testenine… Žalosno. Ustvari, lep je to kraj, te uzane ulice imaju neku svoju lepotu, deluju i malo tajnovito. Tako mi je bilo lepo kada sam videla kako komšije idu jedni kod drugih na kafu. Mnogo zelenila u dvorištu, terasa u hladovini, sto sa stolnjakom… Baš mi je došlo krivo što i mene nisu pozvali. Krenula sam preko lučnog mosta, izgrađenog 1963. godine, jednog od zrenjaninskih mostova koji su nekada premošćavali Begej, a sada jezera, zbog takozvane Begejske petlje… Ima tome i tri decenije. Htela sam da uživam u prizoru, da bacam pogled na grad sa visine, ali, pogledala sam i dole, u jezero.
Jezerska voda se mreška, a ispod vode – šuma. Podvodna šuma. Narasla neka travuljina, šta li, grozne baraon boje, ispunila celo jezero s desne strane, a i sa druge već počinje da obuzima vodeni prostor. A to jezero bilo je namenjeno za sportski ribolov. Strašno, ne zna čovek šta da kaže. Nisam videla ni patkice, a šta bi tu i radile.
Znam da se jezero čisti svake godine, ali ovakvu travuljinu skoro nisam videla. Dakle, da je to podvodna šuma kao u Kanadi, imali bismo turističku atrakciju.
Ovako – ne znam šta da kažem. Bruka i sramota.To sam videla, da i to kažem, prošle nedelje. Nešto ne verujem da je sada išta bolje…

 

FacebookTwitter