Prema podacima kojima raspolaže Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, očigledan je porast obolelih od raznih polno prenosivih bolesti (PPB) u poslednjih pet godina.
– Od 2011. godine do prošle godine smo imali 5.605 briseva. Od toga 17 odsto su bili pozitivni, a procenat uzoraka kod žena je 75 odsto. To znači da žene češće dolaze na analizu – kazala je dr Magdalena Zrakić, načelnica odeljenja mikrobiologije u zrenjaninskom Zavodu. Ona je dodala da je očigledan porast broja analiza na mikroplazmu i ureaplazmu od 2011. godine.
– Bilo ih je 410 u toku 2011. godine, a onda je broj uzoraka dostigao 1.744 u 2014. godini. Prošle godine smo radili 1.175 analiza na te venerične bolesti.
NIJEDAN SLUČAJ HIV-A
Ona dodaje i da je Zavod prošle godine radio analize na hepatitis B 1.637 puta, a osam pacijenata je bilo pozitivno. Analize za hepatitis C rađene su 983 puta, a 19 analiza je bilo pozitivno. Na herpes je testirano 282 uzoraka, na sifilis 315, a na hlamidiju 190. Tokom 2015. godine, na bakterije i gljivice se testiralo otprilike 2.000 žena i 800 muškaraca.
– Na HIV smo vršili testove 738 puta, a dobro je to što nismo imali nijedan pozitivan rezultat. Međutim, moram da dodam da mnogi odlaze u druge gradove da se testiraju na HIV. Plaše se da se to ne pročuje u gradu, mada imaju pravo na anonimno testiranje. Takođe radimo besplatno testiranje svake godine 1. decembra, kada se obeležava Svetski dan borbe protiv HIV-a/side – izjavila je za naše novine dr Zrakić.
Ona je dodala da su žene podložnije bolestima nego muškarci, i to iz čisto anatomskih razloga. Kako je napomenula, muškarac lakše prenosi uzročnike bolesti.
Postoji više od 25 PPB. One mogu biti virusne, bakterijske i parazitološke. Mogu se dobiti analnim, oralnim i vaginalnim putem, kao i sa majke na plod. Neke su lako izlečive, neke su dugotrajne i uporne dok postoje i one neizlečive. Neke su asimptomatske, odnosno nemaju određene simptome, a neke daju odmah simptome. Prema rečima načelnice mikrobiologije u Zavodu, najčešća je hlamidija, koja ne pokazuje jasne simptome.
Nedovoljno informisani o bolestima
Stručnjaci se slažu u jednom zaključku: uzrok povećanog broja obolelih od polno prenosivih bolesti je i slabija informisanost (ili dezinformisanost) i nemar.
– Mlađe devojke nisu dovoljno informisane ili nisu dovoljno uporne u lečenju infekcija. Nemam ništa protiv interneta, može biti koristan, a ljudi treba da znaju sve zbog sebe i svog zdravlja. Ipak, od lekara će dobiti najbolje i najtačnije informacije. Partneri treba da se leče u isto vreme, da se ne bi desilo da ih lečimo odvojeno i bezuspešno. – rekla je dr Ivana Grozdanov, specijalista ginekologije i akušerstva, zaposlena u Dispanzeru za žene Doma zdravlja „Dr Boško Vrebalov”.
Ona napominje da je veoma važno da žene budu informisane i o posledicama veneričnih bolesti, među koje spada i sterilitet. Ipak, napomenula je da mnoge devojke misle da se to „neće desiti njima”.
– Seks bez kondoma je 100 postotna šansa da se prenese venerična bolest – konstatovala je doktorka.
Simptomi isti i kod muškaraca i kod žena
Uprkos brojnim izvorima i informacijama, polno prenosive bolesti kod muškaraca su još, čini se, tabu tema. Međutim, urolog Damir Obradović, zaposlen u Opštoj bolnici „Đorđe Joanović”, sa tim se susreće svakog dana. Ne može da proceni koliki procenat njegovih pacijenata dolazi zbog polnih infekcija, budući da se mnogo pacijenata leči u privatnim ordinacijama, ali tvrdi da su i muškarci savesni iako im nije prijatno. Oni imaju simptome kao i žene: često mokrenje, peckanje i svrab, kao i iscedak. Kao i kod ginekologa, i kod urologa se zbog PPB javlja više mlađih muškaraca.
– Najveći razlog povećanog broja pacijenata koji pate od polno prenosivih bolesti je nemar. Društvo ne mari. Znaju da postoji zaštita, ali odbijaju da koriste prezervative. Srećom, dijagnostika je danas efikasnija – zaključio je dr Obradović. Taj zaključak je potvrdio i načelnik odeljenja epidemiologije u zrenjaninskom Zavodu za javno zdravlje dr Radivoj Filipov, koji je za naš list rekao da se iz razgovora sa obolelima od HIV-a, pre svega,zaključuje da ljudi ne mare dovoljno za svoje zdravlje.
Ako ne iz biologije, saznaju na edukacijama
Mlade devojke se, prema informacijama iz Savetovališta za mlade koje radi u okviru školskog dispanzera, najviše informišu na internetu, ili od drugarica.
– U tom Savetovalištu rade timski pedijatar, psiholog, ginekolog, i često radimo radionice. Od njih saznajemo da najviše informacija prime od svojih vršnjaka. Zato imamo te vršnjačke edukatore. Tako da, ukoliko nisu informisani dovoljno na časovima biologije, informišu se kod nas. Kada razgovaraju sa nekim ko je njima bliži prema uzrastu, manje se stide, više pitaju – rekla je dr Grozdanov, koja radi i u toj službi. S. Kokavski
