Na pružnom prelazu u Pančevačkoj ulici, prema Gradskom bazenu, ponovo ne radi rampa, o čemu je redakciju našeg lista pre nekoliko dana obavestila čitateljka Nataša V. Skoko. Na slikama koje je poslala vidi se visoko podignuta crvenobela rampa i voz koji prolazi, što je slika koju ne viđamo prvi put na pružnom prelazu u ovoj prometnoj ulici.
– Oko 20 časova naišao je voz teretnjak sa šest-sedam vagona, a rampa je bila podignuta! Automobili su do tada prolazili, a da niko od vozača nije gledao na prugu! Srećom pa je mašinovođa primetio vozila, te je prikočio na nekoliko metara od jednog automobila. Ljudi za volanima su bahati, ne zaustavljaju se. Pritom je u ovom delu ulice mračno. Pre 40 godina ova rampa se protezala celom širinom puta, dakle sve je bilo pokriveno, a sada je na pola, pa je mnogi, i kada je spuštena, zaobilaze – navela je naša čitateljka, koja pamti nesreću koja se desila pre više godina kada su, kako je rekla, na ovom prelazu poginuli mladi brat i sestra.
Ukupno 2.128 prelaza preko pruge, bez turističko-muzejske železnice, nalazi se pod nadležnošću „Infrastruktura železnica Srbije”. Do zaključenja ovog broja, od ovog preduzeća nismo dobili odgovore na upućena pitanja o pružnom prelazu u Pančevačkoj ulici.
Generalni direktor „Infrastruktura železnica Srbije” Miroljub Jevtić najavio je pre nekoliko dana u emisiji „Oko ekonomije” na RTS-u da će biti ulaganja u pružne prelaze.
– „Železnice Srbije” će ove godine dobiti kredit od 13 miliona dolara od Svetske banke za 60 putnih prelaza, a konkurisaćemo za još pet miliona evra kod Evropske banke za obnovu i razvoj, tako da ćemo biti među vodećim zemljama u Evropi po broju obezbeđenih pružnih prelaza – kazao je on.
Prema podacima studije Agencije za bezbednost saobraćaja od prošle godine, u Evropskoj uniji se desi 5,2, a u Srbiji 14,5 saobraćajnih nezgoda na 1.000 pružnih prelaza, što našu zemlju svrstava u grupu država sa većim brojem nezgoda.
Podsećamo, „Infrastruktura železnice Srbije” otvorila je nedavno novu mejl adresu: putniprelazi@srbrail.rs putem koje će građani moći da dostavljaju primedbe, predloge, kao i da ukažu na probleme u funkcionisanju putnih prelaza širom Srbije.
NAJVIŠE PRELAZA OBEZBEĐENO SAMO ZNACIMA
Prema podacima iz „Studije istraživanja stanja bezbednosti saobraćaja u zonama pružnih prelaza”, koju je Agencija za bezbednost saobraćaja objavila 2018. godine, u Srbiji je više od polovine (75 odsto) prelaza preko pruge obezbeđeno samo saobraćajnim znacima na putu. Zatim je 13 odsto obezbeđeno automatskim polubranicima sa svetlosnim saobraćajnim i saobraćajnim znacima, 11 odsto branicima i saobraćajnim znacima, jedan odsto svetlosnim saobraćajnim i saobraćajnim znacima, a jedan prelaz je obezbeđen zaštitnom ogradom i saobraćajnim znacima ili mimoilaznicama i saobraćajnim znacima. – Pravilo je da se najveća bezbednost na ukrštanju železničkog i drumskog saobraćaja ostvaruje na prvom mestu denivelacijom, a na drugom postavljanjem branika, polubranika, svetlosne i zvučne signalizacije. Sledi potom 36 praznih mesta, pa onda tek dolaze radnici koji dižu i spuštaju rampu, da bismo posle imali 1.300 praznih mesta, pa tek onda znak „stop” i Andrijin krst – izjavio je nedavno za dnevni list „Blic” profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Krsto Lipovac.
