Pošiljke

Piše: Ljiljana Bailović

Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je među prvih 10 zemalja po broju stanovnika koji odlaze u inostranstvo radi posla. Ej, bre: među prvih 10! U čemu drugom je Srbija takav šampion?! Mislim, ako ne računamo Noleta, a i on živi i radi u inostranstvu. Eno, pokušao je Čavić da se vrati, pa šta je ispalo na kraju?! Džabe mu što je nosio i majicu „Kosovo je srce Srbije”, nemamo mi stomak za najbolje, dok namiriš ove i one, nasučeš se u tržišnom plićaku…
Prema domaćem popisu stanovništva iz 2011. godine, od tih što se snalaze po belom svetu, više od 40.000 su sa diplomom više škole ili fakulteta. Mada demografi veruju da je ta brojka zapravo daleko veća, i da je i među 30.000 naših emigranata za koje popisivači nisu uspeli da saznaju kakva im je školska sprema, najviše visokoobrazovanih ljudi. Uostalom, između dva popisa, od 2002. do 2011, broj najbolje obrazovanih koji su spakovali kofere i otišli, povećao se za 7.000. I odlaze i dalje.
Šta bi radili u Srbiji? Ovde se poslodavci na njih žale da im je znanje knjiško, nije dovoljno dobro za njihov biznis, nemaju praktičnih veština, šta li, mora država da im finansira „prvu šansu”… Ali za poslodavce u inostranstvu su, eto, dobri. Rade i zarađuju po Evropi, u prekookeanskim zemljama, u arapskom svetu, sve više i u Kini, na kruzerima, na naftnim platformama. I šalju pare u Srbiju, njihove doznake su, kad se saberu, veće od svih inostranih investicija koje su ikada ušle u ovu zemlju. Svetska banka procenjuje da je Srbija prošle godine bila druga među državama Evrope i centralne Azije po prilivu doznaka. Druga!
Prema uvidu domaće statistike, 70 odsto tih novčanih pošiljki iz inostranstva rodbina troši za kupovinu hrane, odeće, obuće i plaćanje komunalija. Na preživljavanje, dakle, jer se Srbija, svejedno, nije odlepila sa evropskog dna po potrošnji bilo čega. Da nije tih novčanih pošiljki, Srbija ne bi preživela…

FacebookTwitter