Haos, krici i sirene: noć užasa u varoši na Begeju
Ubica se prikrao iz mraka, došao do šanka na rubu bašte kafea i odatle ispalio dva rafala iz automatske puške; epilog je – najveći masakr u posleratnoj istoriji Banata
Samo dva minuta bila su dovoljna za najveći masakr u posleratnoj istoriji Banata. U noći između petka i subote, u Žitištu je još trajala zabava nakon prve večeri tradicionalnog festivala „Čiken fest”. Bilo je vatrometa i glasne muzike. Oko sat i po vremena posle ponoći, u subotu, 2. jula, ubica se prikrao iz mraka, došao do šanka na rubu bašte kafea „Makijato” i odatle ispalio dva rafala iz automatske puške „kalašnjikov”.
U prvi mah mnogi su pomislili da se čuju petarde, ali ubrzo su gosti u krcatoj bašti počeli da padaju kao pokošeni. Čuli su se vriska i zapomaganje, a okrvavljeni ljudi padali su na pločnik. Policija i hitna pomoć reagovali su brzo, a građani su i privatnim vozilima prevozili povređene do Urgentnog centra. Bila je to noć užasa u varoši na Begeju.
Prema rečima očevidaca, osumnjičenog su u sumanutom divljanju zaustavili sugrađani Milan Majkić i Isidor Sučević. U rvanju sa njima oružje mu je ispalo i on se dao u bekstvo, ali ga je policija ubrzo uhapsila.
Epilog je bio tragičan – pet izgubljenih mladih života i više od dvadeset ranjenih, od kojih je šestoro sa teškim povredama preneto na lečenje u Beograd i Novi Sad, dok ih je osam operisano u zrenjaninskoj bolnici.
Kako je saopštila policija, Siniša Zlatić (38) iz Žitišta osumnjičen je da je ubio doskorašnju suprugu Dijanu (31), a od rafala su poginuli i Steva Jojić (40), Jovana Popović (20), Vladimir Kosović (34) i Vladimir Mijatović (40). Mnoge porodice zavijene su u crno, a unesrećen je i Dijanin i Sinišin osmogodišnji sin. Iako će prave motive zločina utvrditi tek istražni i sudski organi, nacionalni mediji izvestili su da je po svemu sudeći ljubomora uzrok višestrukog ubistva. Osumnjičeni je, naime, najpre gađao svoju bivšu suprugu, a zatim nastavio da puca nasumice.
Ostaju i pitanja koja se neizbežno moraju postaviti kad je reč o zločinima ovakvih razmera. Odakle osumnjičenom vojno naoružanje velike ubojne moći? Da li je porodica prijavljivala eventualno ranije nasilničko ponašanje osumnjičenog nadležnim ustanovama? Da li je društvo, uključujući sugrađane, policiju i socijalne službe, adekvatno reagovalo na eventualne pritužbe?
Sreto Savanović, Dijanin otac, kaže da je njegova ćerka dok je bila u braku trpela maltretiranja supruga, iako je on navodno davao sve od sebe da u javnosti ostavi utisak mirnog, pristojnog čoveka.
– Molila je bivšeg muža da se mirno raziđu jer nije mogla da trpi njegove česte nasrtaje. Bilo mi je žao unuka jer je on trpeo najviše, a sada je ostao bez oca i bez majke – rekao je Savanović medijima.
U Žitište je u subotu ujutro došao i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, a povređene u zrenjaninskoj Bolnici obišao je ministar zdravlja Zoran Lončar.
Na „Fejsbuk” profilu Siniše Zlatića stoji podatak da je rodom iz Osijeka. Žitištani kažu da se u ovo mesto doselio sa porodicom kao petnaestogodišnjak. Povodom tragičnog događaja, na području Žitišta i Zrenjanina proglašena je trodnevna žalost, a Dan žalosti proglašen je u Vojvodini u nedelju.
EKIPA IZVEŠTAČA „ZRENjANINA”
Bolnica spremno reagovala
U Opštoj bolnici „Đorđe Joanović” operisano je osam pacijenata, hospitalizovano je dvanaest, i svi su van životne opasnosti.
– Maksimalnim angažovanjem bolničke ekipe, svi su kompletno zbrinuti u kratkom roku. Pored dežurne ekipe Odeljenja za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja, po pozivu i spontano je došlo još oko 30 medicinskih radnika – lekara, tehničara, instrumentara, anestetičara, kao i higijeničarki, portira i vozača. Saradnja sa policijom je bila izuzetna, a rodbina povređenih, koja se u velikom broju skupila ispred ulaza, umirena je i oni su na svakih pola sata informisani o stanju svojih najbližih – kažu u zrenjaninskoj Bolnici.
– Kao načelnik Hirurškog sektora, i sam sam bio aučesnik u zbrinjavanju povređenih. Ističem da je ispit položen sa odličnim uspehom. Za 15 minuta odziv lekara i ostalog medicinskog i nemedicinskog osoblja je bio maksimalan, a trijaža je obavljena po redu hitnosti. Pacijentima je pružena pomoć, urađene su operacije, u tišini, profesionalno. Borba je trajala od 2 do 8 časova – rekao je dr Miodrag Damjanov.
Doktorka Danijela Rackov, šef Odseka prijemno-trijažne ambulante sa sanitetskim transportom pacijenata, i vozač Vlatko Petraš, u trenutku poziva bili su u Novom Sadu sa detetom poslatom neurohirurgu. Po primljenom pozivu, odmah su se vratili.
– Kada smo stigli, prva trijaža je bila urađena i neki pacijenti su već bili određeni za transpotr u tercijarnu ustanovu. Krenuli smo sa prvim za Kliničko-bolnički centar Novi Sad. Posle predaje pacijenta dežurnom hirurgu, odmah smo se vratili i sledećeg pacijenta odmah nosili za Urgentni centar u Beogradu. Vratili smo se oko 6 časova. Transporti su urađeni u maksimalno kratkom roku.
– Operacione sale su u najkraćem vremenskom roku bile spremne i čiste za svaku narednu operaciju. Do 6 časova ujutro je već sve izgledalo kao da se nije ništa dešavalo, dok je pre toga prizor u hodnicima, čekaonicama i operacionim salama bio stravičan – ispričala je Maja Sladojević, zadužena za odnose sa javnošću u Bolnici.
