Nedavno sam bio pozvan na slavu. Bila je veoma prijanta atmofera. S obzirom da je posna slava, a ne volim ribu, opredelio sam se za pasulj prebranac. Na žalost, zaboravio sam da popijem „espumisan“. Posledice su bile čujne u jednom momentu. Iz mene, tj. mog digestivnog trakta, izleteo je rafal neprijatnog mirisa. Bio sam šokiran, nisam znao šta da radim.
Odlučio sam da se ponašam kao ovdašnja kafilerija. Pravio sam se kao da se ništa ne dešava. Međutim, ljudi su počeli čudno da se ponašaju. Oči su im suzile, a u izrazu njihovog lica očitavao se nagon povraćanja. Svestan da će, kad tad, sumnja biti usmerena ka meni, počeo sam da optužujem druge (nevine ljude). Rekao sam im da se neprimereno ponašaju.
Strategija je kratkoročno imala efekta! Sada mi je jasno zašto kafilerija isto to čini kada iz njenih dimnjaka iziđe karakterističan gas. Oni, po pravilu, optužuju za smrad koji se širi „Zelenim poljem“ i „4. julom“ mulj u reci Begej ili Aleksandrovački kanal.
Kako to biva u životu, moji prijatelji su zaključili da ja imam problema sa probavom. Razumeli su me i pozvali da vodim računa o tome. Zašto se isto tako kafilerija ne bi ponašala. Za početak, potrebno je suočiti se sa sobom, a potom preduzeti mere za rešavanje problema. Nije teško biti fin, lepše je sa kulturom…
