Prekarne veštine

Piše: Ljiljana Bailović

Vidim, dnevna štampa je prenela najvažnije poruke Jurga Štukera, iz jedne poznate softverske agencije, koji se nedavno obratio srpskim studentima, savetujući im kako da se snađu u budućim zanimanjima. Njegove poruke na mene deluju veoma, veoma deprimirujuće, tim pre što sve to već vidim oko sebe. To je budućnost u kojoj učestvujemo, i koja će se pogoršavati.
Pozivajući se na analize Svetskog ekonomskog foruma i istraživanja koja su, doduše, rađena na primeru Švajcarske, ali se mogu primeniti i na drugim tržištima, Štuker je ukazao na podatak da 56,3 odsto ljudi starosti od 25 do 39 godina menja posao na tri godine, pa je iz toga zaključio da je „tradicionalna potreba za stalnim zaposlenjem zamenjena potrebom za konstantnim učenjem”…
Šta da čovek kaže na ovakvo mešanje baba i žaba!? Nije sporno da se mora stalno učiti, ali je prevarno ako se to (kao „moderno”) suprotstavlja stalnom zapošljavanju kao staromodnom. Imate li vi „tradicionalnu potrebu” za stalnim zaposlenjem, ili vam baš odgovara da ste u protočnom bojleru korporacije gde se stalno „stari” radnici zamenjuju novim, jer su ionako potrošna roba?
Spomenuo je Štuker i „savremeno radno okruženje sa fleksibilnim radnim vremenom i zadacima” (čitaj: nikad ne znaš da li ćete i kad pozvato da radiš, a ni koliko će ti radno vreme biti) – a predviđa i to da će ljudi u budućnosti sve češće zarađivati od više istovremenih poslova (kao frilenseri, ali i trgujući putem platformi „kupujem-prodajem”). Kako vam se čine takve „radne karijere”? Meni to liči na krparanje, svaštarenje da bi se nekako sastavio kraj s krajem, na život od danas do sutra, bez sigurnosti i bez ličnih planova.
A „potreba za stalnim učenjem i usavršavanjem” je tu dodata više kao ukras, da bi se lakše progutalo to što ljudi više neće moći da žive ni od jednog posla… U sociološkoj literaturi postoji i termin za takav rad i takvu budućnost: prekarijat (lat. Precarious – nesiguran i završetak –ijat iz reči proletarijat). To je namenjeno našoj deci koju danas s mukom školujemo.

FacebookTwitter