Kako je u srednjem Banatu počela proizvodnja nafte i gasa
U našem gradu je, zahvaljujući „Naftagsu” i entuzijazmu pojedinca, a naročito Đorđu Nenadiću i Filipu Basti, počelo obrazovanje stručnog kadra za potrebe naftne industrije. Potrajalo je to do devedesetih godina prošlog veka, kaže Slobodan Ješić
Hvala na lepom i značajnom priznanju, nije treblo, niste morali… Koliko ja znam, a dugo pamtim, ovakva priznanja se daju starijima a ja to, kako vidite, još nisam. Ovako se obratio inženjer mašinstva, specijalizant Slobodan Ješić, svojim kolegama, članovima Društva inženjera Zrenjanin. Društvo ga je nedavno, na Godišnjoj skupštini, proglasilo inženjerskom legendom Zrenjanina.
Naravno, bila je to šala. Ali nije šala da će ponosno, kako reče, nositi ovo veliko priznanje. Reč je, zaista, o inženjerskoj legendi, čoveku koji za list „Zrenjanin” govori o počecima istraživanja nafte i gasa u Banatu i Vojvodini, o brojkama od kojih vam se vrti u glavi, o onome što je bilo, a još više o onome što je moglo da bude da je bilo istrajnosti i drugačijih društvenih i ekonomskih prilika…
BEGEJCI, MEĐA, BANATSKI DVOR…
– U Zrenjaninu je pre 70 godina osnovano preduzeće za istraživanje nafte i gasa, „Naftagas”, potom nazvano NIS. Prvi direktor bio je tadašnji gradonačelnik Zrenjanina Slavko Kirćanski. Već te, 1949. godine, radilo se istražno bušenje u Velikoj Gredi, gde je i pronađen gas, a nafta u Jermenovcima. Desetak godina kasnije, u srednjem Banatu počinje proizvodnja nafte, prvo u Boki, a potom u Elemiru – ističe Ješić.
On dodaje da je proizvodnja nafte i gasa bila tada izuzetno bitna, a značajna je i u poređenju sa današnjim stanjem u ovoj oblasti.
Proizvodnja i potrošnja nafte u Jugoslaviji iznosila je u to vreme milion tona, a gasa oko milijardu kubnih metara, a tih godina proizvodilo se samo u „Naftagasu” i u „Naftaplinu”. „Naftaplin” je imao veći udeo u proizvodnji nafte, a „Naftagas” u proizvodnji gasa. Takvom stanju doprinela su novootkrivena gasna polja u srednjem Banatu: Begejci, Međa Banatski Dvor, Srpska Crnja, Itebej, Žitište… Potom je došlo do izvesnog pada u proizvodnji nafte, kako priča Slobodn Ješić, ali se stanje ubrzo popravlja…
– U rad su pušteni naftni pogoni Karađorđevo, Itebej, Zrenjanin, Zrenjanin sever, Mihajlovo, Rusanda… Naftno polje Rusanda je izuzezno značajno jer je po prvi put kod nas tada počela proizvodnja nafte iz škriljaca mezozoika. Mi smo tada dobili naftu savim novog kvaliteta, koja je starija par desetina miliona godina. To je, ujedno, značilo i savim novo istraživačko područje. Ovo pominjem zato što sam ja, zajedno sa Ljubišom Parićaninom, bio inicijator tih istraživačkih radova – kaže naš sagovornik.
ISTRAŽIVAČKI I NAUČNI RAD
Bilo je to vreme kada je istraživački rad na terenu pratilo i naučno objavljivanje dostignuća, a u to je imala uvid i šira stručna javnost.
– Dr Miodrag Šarković, inž. Miroslav Pešanski i ja smo objavili rad u zagrebačkom stručnom časopisu „Nafta”, pod nazivom „Mogućnost proizvodnje gasa na ležištu Kumane”. Bušotine Km-1 i Rus-6 su udaljene jedna od druge oko tri kilometra, ležišta su im mezozojske starosti, a kvalitet nafte je gotovo isti. U našem gradu je, zahvaljujući „Naftagasu” i entuzijazmu pojedinaca, a naročito Đorđu Nenadiću i Filipu Basti, počelo obrazovanje stručnog kadra za potrebe naftne industrije. Potrajalo je to negde do devedesetih godina prošlog veka. U srednjoj školi „Vasa Jankov” sam od 1973. do 1993. godine predavao Geologiju i Proizvodnju nafte i gasa, kao i na Radničkom univerzitetu u Kikindi. U tom periodu se obrazovalo oko 1000 kv radnika i tehničara naftne struke – ističe Ješić.
On ponosno govori kako je bilo, ali mu ne nedostaje hvale ni za ono što se danas radi u oblasti proizvodnje nafte i gasa.
– Mi danas imamo NIS, izuzeztno dobro preduzeće, kao i istraživače i istraživačke radove. Sve to je zasluga stručnjaka, među kojima posebno izdvajam inženjere i tehničare naftne struke. Itekako se ponosim njima, kao što su i za ponos našoj zajednici. Utoliko je ovo priznanje koje sam dobio vrednije. Jer, sve je nekada počelo – dodaje Slobodan Ješić.
MUZIKA – LJUBAV I HOBI
Slobodanu Ješiću ponos je i njegova porodica. Deca iz prvog braka – ćerka Gordana sa porodicom živi u Londonu, a sin Ljubomir sa porodicom u Budimpešti. Najveća je radost kada su svi na okupu. Gordana je nekada pevala u Horu „Koča Kolarov”, a Ljubomir u Horu „Josif Marinković”. Ljubav za muziku su nasledili od oca koji je šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka svirao klarinet i saksofon u VIS „Meteori”, „Elektroni”, „Dinamiti”, „Medison”, „Tihuana”, „Nijanse”.
Svirao je frulu i gajde na mnogim narodnim saborima. Celog života je muzika njegov hobi, a na jednoj svečanosti je pratio na fruli i slavnu Merimu Njegomir. Imao je i više grupnih, kao i jednu samostalnu izložbu.
Od frule se ni danas ne odvaja. Tako je razgalio i svoje kolege, nakon uručenja priznanja, kada im je zasvirao banatsko kolo. Putovao je svetom, video mnoge gradove na istoku i na zapadu, svirao svuda gde je bio i svuda nagrađivan aplauzom. Ne zaboravlja da nam naglasi kako je za njega i njegovu suprugu Ljiljanu najlepši grad Zrenjanin.
VERAN SVOM GRADU
Slobodan Ješić je rođen 1946. godine u Kumanu, gde je pohađao i osnovnu školu, koju je završio u Ečki. U Zrenjaninu je završio Nižu muzičku školu „Josif Marinković” i Gimnaziju. Diplomirao je na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu – smer za naftu. Zaposlio se 1969. godine u „Naftagasu”, u pogonu „Srednji Banat”, gde je radio sve do odlaska u penziju.
Početne naftaški koraci su mu bili na naftnom polju Boka, nakon toga učestvovao je u puštanju u rad gasnog polja Begejci. Od tada, do 2003. godine, bio je rukovodilac Službe za proizvodnju gasa, tehnički rukovodilac i upravnik – direktor Pogona „Srednji Banat”. Bilo je to vreme najintenzivnije gradnje i razvoja NIS-Naftagasa i Pogona „Srednji Banat”. Učestvovao je, a mnogo puta i upravljao puštanjem u proizvodnju više od 20 naftnih i gasnih polja, kao i nekoliko magistralnih gasovoda i naftovoda. Bio je u odborima za izgradnju Fabrike sintetičkog kaučuka u Elemiru i za gasifikaciju opština Zrenjanin, Žitište i Sečanj. Sa pozicije tehničkog rukovodioca pratio je izradu projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor. Dobijao ponude iz zemlje i inostranstva, ali je ostao u svom gradu.
FOLKLORNO NASLEĐE
Naš sagovornik seća se da je na „Danima piva 2002”, u okviru manifestacije „Banatske vredne ruke”, njegova tašta Radojka Žarin osvojila prvo mesto za ručni rad. Sestrić Miroslav Srdanov osvojio drugo mesto za narodnu nošnju – banatsku i bosansku, a Slobodan je bio prvi u zdravičarenju. Slično je bilo iste godine u Sokobanji, na manifestaciji „Zlatne ruke”, gde je konkurencija bila daleko veća – takmičili su se predstavnici cele Jugoslavije. Radojka je bila prva, Miroslav drugi, a Slobodan treći.
